Novo istraživanje je pokazalo da i najmanje bebe koje prežive porođaj ipak imaju normalan razvoj kroz detinjstvo, iako po visini i težini i dalje malo zaostaju za drugom decom istog uzrasta.
Malo informacija je dostupno lekarima i roditeljima o tome kako se bebe koje se rode sa ekstremno malom težinom razvijaju i rastu kroz rano detinjstvo ili rano zrelo doba. Dakle, izveštaj ovog istraživanja pruža redak uvid u dugoročno zdravstveno stanje i rast dve najmanje rođene bebe na svetu.
Rumaisa Rahman je devojčica koja je ušla u Ginisovu knjigu rekorda kao najmanja beba na svetu koja je preživela porođaj. Ona je rođena 2004. godine nakon samo 26 nedelja zato što je njena majka imala ozbiljno zdravstvene stanje, poznato kao preklampsija, uključujući visok krvni pritisak kao i druge abnormalnosti za vreme trudnoće. Rumaisa je pri rođenju imala svega 260 grama, a bila je dugačka 24 cm, a pored toga ima i sestru bliznakinju.
Madelin Man sada ima 22 godine i trenutno je na koledžu. Rođena je u 27. nedelji trudnoće takođe zbog preklampsije. Imala je 280 grama i takođe je bila 24 cm dugačka. Madelin je u bolnici provela 122 dana posle rođenja pre no što je puštena kući. Njen slučaj je prvi koji obuhvata praćenje u periodu od 20 godina za jednu od najmanjih preživelih beba zabeleženih u medicinskoj literaturi.
Samo mali broj beba koja pri rođenju imaju manje od 400 grama preživi, tako da je slučaj ove dve devojčice veoma redak, ali je broj ovakvih preživelih beba u porastu.
Netipični rezultati
Obe devojčice su imale uobičajene rezultate koji su vezani za jezičke veštine, kao i one koji se odnose na učenje deteta da hoda i koristi nošu. Veštine hvatanja igračke, oblačenja, kao i pisanja kod Rumaise su blago kasnile, dok je kod Madeline to opisano kao normalno.
Obe devojčice sada imaju manju težinu i visinu od uobičajene za taj uzrast. Rumaisa je sada krenula u prvi razred sa individualizovanim planom obrazovanja.
Sa 20 godina, Madelin je bila visoka 140 cm i imala je oko 30 kilograma. Njen fizički razvoj je stalno bio daleko ispod proseka za devojke njenog uzrasta.
Stručnjaci smatraju da postoje tri glavna razloga zbog kojih ove dve devojčice imaju relativno normalan razvoj. Prvi razlog je broj nedelja trudnoće i smatra se da je mnogo važniji od same težine deteta pri rođenju za rast deteta i razvoj njegovog mozga.
Drugi razlog je to što prerano rođene devojčice imaju bolje rezultate u pogledu normalnog razvoja od dečaka, iako stručnjaci ne mogu da navedu konkretan razlog zbog čega je to tako.
Treći razlog je to što su obe majke uzimale steroide pre porođaja. Ova vrsta lekova pomaže detetovim plućima i mozgu da se brže razvijaju, smanjujući pri tom rizik od krvarenja u mozgu.
Praćenje najmanjih beba
Dok istraživači pozivaju da se njihovi rezultati prihvate obazrivo, za roditelje prevremeno rođene dece važno je da prepoznaju da ipak postoji neka nada.
"Dobar ishod je moguć, čak i za najmanje rođene bebe", kaže Edvard Bel, neonatalog sa Univerziteta u Ajovi, i dodaje da je za ovu malu novorođenčad od velikog značaja broj nedelja provedenih u majčinoj materici, što ujedno najviše utiče na njihove šanse za opstanak.
Bel je 2000. godine započeo da vodi registar o najmanjim rođenim bebama. Iako su informacije još uvek oskudne, registar ima više od 100 prerano rođenih beba sa telesnom težinom manjom od 400 grama koje su preživele. Većina ovih beba sada je prilično dobro.
Stručnjaci smatraju da je ovaj izveštaj zanimljiv i koristan, ali su se složili i da su ove dve devojčice imale sreće, jer većina prerano rođenih beba sa malom telesnom težinom ne preživi ili ima ozbiljne medicinske probleme.
Ono što i dalje ostaje nejasno jeste koliko će neprijatnost i bol od rane medicinske nege uticati na njih u kasnijem životu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com