Pre nego što nekome izgovorite ružne i grube reči, setite se da dve trećine ljudskog organizma čini voda, a japanski naučnik Dr Masaru Emoto je laboratorijski dokazao da reči i emocije koje upućujemo drugima, izazivaju promene u molekularnoj strukturi vode.
Voda zauzima sedamdeset odsto ukupne površine naše planete Zemlje, a taj isti procenat vode sadrži i telo odrasle osobe. Dugogodišnja istraživanja japanskog naučnika Masaru Emota pokazala su da voda ima sposobnost prijema i pamćenja informacija kojima je izložena. Tokom svog dvadesetogodišnjeg opsežnog istraživanja on je uzimao uzorke vode sa najrazličitijih mesta, zamrzavao ih, a onda u laboratorijskim uslovima posmatrao.
https://www.youtube.com/watch?v=au4qx_l8KEU
Kap vode je stavljao u petrijeve šolje i zamrzavao, i zaleđeni kristal vode pod mikroskopom uvećavao 200 do 500 puta i fotografisao. Prvo što je Emoto primetio je da molekul čiste vode postaje pravilan kristal, dok zagađena voda stvara kristale nepravilne i razbijene strukture. Do tog zaključka je došao upoređujući zaleđene uzorke čistih izvorskih voda, glečera i kišnica, sa uzorcima uzetih iz zagađenih reka koje protiču kroz gradove i industrijske zone.
Istraživačka radoznalost i ideja da se voda ponaša kao živ organizam, koji ima sposobnost da apsorbuje i pamti, navele su Emota na dalji tok eksperimenta. Uzeo je čistu, destilovanu vodu, stavio ju je u epruvete i na svaki uzorak zalepio etikete sa odštampanim rečima i porukama. Na jednima je pisalo — hvala, volim te, anđeo, lepo, mir, a na drugima — budalo, mrzim te, ubiću te, đavo, rat. Rezultati tog eksperimenta su naučniku i njegovom timu bili zapanjujući.
Uzorci vode na kojima su bile lepe reči formirali su divne, pravilne kristale, a ovi drugi, na koje su nalepljene etikete sa ružnim i grubim rečima, nisu imali pravilne, već razjedinjene, amorfne oblike vidljive pod mikroskopom. Iste rezultate je dobio i kada je uzorcima destilovane vode puštao različite vrste muzike. Oni kojima je puštana nežna i prijatna muzika, kristalisanjem su stvarali pahuljaste, skladne i lepe oblike, a uzorci kojima je puštana agresivna u gruba muzika, poput hevi-metala, stvarali su zamućene, nepravilne i nedefinisane kristalne strukture.
Promene u strukturi kristala su zabeležene i kada su uzorcima uzetih iz industrijski zagađenih jezera i reka, izgovarane molitve. Drugačije su se izgledali kristali takvih uzoraka pre i posle izlaganja blagim i dobronamernim molitvenim tekstovima. Nakon tog tretmana bi ružne i nejasne strukture zaleđenog molekula postajale čistije, jasnijih ivica i skladnijeg izgleda. Nakon objavljivanja rezultata tih istraživanja, niko više ne može da porekne kako reči koje izgovaramo drugima nisu važne. Više ne možemo da opravdavamo izgovorene rečenice pune mržnje, agresije i destrukcije sa onim „pas laje, vetar nosi“.
Očigledno je, a zahvaljujući gospodinu Emotu, i naučno dokazano da je i te kako važno šta pričamo. Jer ako jedno: „Hvala, volim te“ ili „Budalo, mrzim te“, na uzorcima vode u epruvetama ostavljaju takve posledice, zamislite kako tek utiču na sedamdeset odsto našeg tela koje čini voda? Zato recite ljudima oko sebe da su lepi i da ih volite. Recite to svakog jutra svom odrazu u ogledalu.
Nije uzalud. Ne zaboravite na lepe i nežne reči, jer molekuli vode u vama sigurno neće.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com