Problem sa koncentracijom danas je široko rasprostranjen i muči veliki broj ljudi. Različite stvari lako mogu uticati na odvraćanje pažnje, a samim tim i na koncentraciju u nekom poslu, radu ili zadatku.
Novo međunarodno istraživanje navodi najčešće razloge za probeme sa koncentracijom današnjeg savremenog čoveka i savete kako ih kontrolisati ili izbeći.
Društveni mediji – izbegavajte logovanje na sajtove društvenih medija dok radite. Često logovanje skreće tok misli sa posla i zbog toga se posao otegne ili se uopšte i ne završi u predviđenom roku.
Mobilni telefon – tokom rada utišajte zvono na mobilnom telefonu i za pozive i za poruke koji nisu u vezi s poslom. Ostale pozive koji nisu hitni prebacite na govornu poštu. Tokom pauze u radu proverite poruke – tako ćete ostati fokusiraniji na posao.
E-mail poruke – izbegavajte tokom posla da otvarate ili odgovarate na e-mail poruke koje nisu u vezi sa poslom. Stalnim odgovaranjem na poruke koje vam stižu gubite koncentraciju i kontinuitet u poslu.
Multitasking – sposobnost osobe da radi više zadataka istovremeno, iako se čini kao prednost, često je u stvari mana. Istraživanje pokazuje da prebacivanje misli sa jednog zadatka na drugi kao krajnji rezultat ima više potrošenog vremena nego da je svaki zadatak rađen pojedinačno. Sačuvajte sposobnost multitaskinga za kućne poslove koji ne zahtevaju hitnoću i ograničeno vreme za rad.
Dosada – dosadni poslovi ili zadaci često utiču na koncentraciju. U takvim slučajevima multitasking može pomoći, na primer, slušanje muzike tokom rada.
Skretanje misli – teško je fokusirati se na posao ukoliko na pameti imate misli koje vas opterećuju. Jedan od načina rešavanja problema jeste da ih napišete. Kada su na papiru, odložite taj papir na stranu znajući da su tu i da se posle posla možete posvetiti njima.
Stres – previše posla može lako izazvati stres. Tada je još teže fokusrati se na pojedinačne zadatke. Savet istraživača: mededitacija je jedan od najboljih načina smanjenja stresa i bolje koncentracije. Svakoj osobi pod stresom potrebno je tada nešto što je opušta ili relaksira. Pronađite svoj kutak opuštanja i smanjite stres, poboljšajte koncentraciju i poslove ćete završiti brže i bolje nego što ste mislili.
Umor – umor dosta utiče na koncentraciju. Premalo sna obara fokus pažnje, pamćenje i koncentraciju. Većini odraslih potrebno je od 7 do 9 sati sna dnevno. Dovoljno sna znači ostati budan tokom obavljanja posla. Takođe, obratite pažnju na to u kom periodu dana se osećate najprisebnije i taj period koristite za obavljanje najtežih zadataka.
Glad – preskakanje obroka, naročito doručka, može biti veliki problem za koncentraciju. Često se dešava da osobe imaju mnogo manje pažnje i pamćenje tokom dana, a da nisu svesni da je glad uzrok takvog stanja.
Depresija – depresivna osoba uvek ima problem sa koncentracijom. Antidepresivi ili neka druga terapija mogu promeniti takvo stanje, a samim tim i koncentraciju.
Lekovi – osobe pod terapijom lekovima često imaju probleme sa koncentracijom. Krivac su lekovi, pa bi te osobe trebalo da u dogovoru sa svojim lekarom ili farmaceutom odrede vrstu i dozu lekova koja ne utiče na ostale funkcije organizma.
ADHD – problem deficita pažnje i poremećaj hiperaktivnosti (Attention Deficit and Hyperactivity Disorder) nije samo dečji problem. Polovina dece i kasnije ima simptome kratkoročne pažnje i problem fokusiranja. Moguće rešenje u ovakvim slučajevima – bihejvioralna terapija i različite terapije lekovima.
Navedene probleme koncentracije povremeno manje ili više ima skoro svaka osoba. Pitanje je samo kako i koliko brzo prevazići problem. Rešenja ima, a sami moramo odabrati način, navodi se na kraju istraživanja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com