Večno pitanje koje muči većinu onih koji se trude pridržavati izbalansiranog načina ishrane je svakako ono o hrani u konzervama. Da li uopšte zdrava, sadrži li štetne sastojke, koliko bismo je često smeli jesti..?
Za BBC o tome je progovorilo nekoliko stručnjaka, s ciljem da informišu ljude o njihovim prehrambenim navikama i stanu na kraj predrasudama. Reč je o diplomiranim nutricionistima s višegodišnjim iskustvom.
Kako bi se konzervisana hrana zagrevala na temperaturi pri kojoj se uništavaju bakterije, buđ i kvasci te inaktiviraju enzimi (termičko konzervisanje na vrlo visokim temperaturama). Kao i kod „običnog“ kuvanja, to znači da dolazi do uništavanja određenih nutrijenata.
Upravo iz tog razloga, mnogi smatraju da je konzervisana hrana zapravo vrlo siromašna nutrijentima, a između takve i smrznute, biraće ovu drugu. No to nije uvek pametnija ni bolja opcija, kažu nutricionisti.
– Postoji čitav niz konzervisanih vrsta hrane koje možete jesti – od voća, povrća, krompira i mahunarki poput leblebija i leće do ribe, pa čak i gotovih supa, prženog kukuruza i chilija. No neke su vrste, nutricionistički gledano, bolje od drugih. Konzervisana riba poput lososa je vrlo zdrava. I mahunarke su dobar izvor proteina i nemaju mnogo masti“, objašnjava Bridžet Benelam za BBC.
– Nažalost, do danas nemamo mnogo podataka o uporedbi konzervisane i smrznute hrane“, dodaje ona uz napomenu da značajniji gubitak nutrijenata ni u jednoj ni u drugoj opciji ne bi trebao postojati.
Glavni nutrijenti koji se gube u procesu konzervacije neki su vitamini topljivi u vodi, a ključni su za zdravu kožu, krvne žile, kosti i nervni sistem – ipak je, dugoročno, najbolje najčešće birati svežu hranu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com