Često se misli da kost posle preloma, kada je proces zarastanja završen, postaje jača.
Međutim, kosti se ponašaju kao mišići, što znači: ako su u funkciji, one jačaju, a ako su u stanju mirovanja, one slabe. Fenomen prilagođavanja kosti silama pritiska poznat je kao Volfovo pravilo.
Upravo zato, astronauti se vraćaju na zemlju sa smanjenom gustinom kostiju posle lebdenja u svemirskom brodu, gde su njihove kosti bile izložene vrlo malom ili gotovo nikakvom pritisku. Sa druge strane, teniseri i takmičari u mačevanju razvijaju veću gustinu u kostima dominantne ruke i noge.
Ne postoji nijedan dokaz da će kost koja je slomljena posle zarastanja biti jača nego što je bila ranije.
Kada se kost slomi, proces zarastanja počinje formiranjem tzv. kalusa na mestu preloma, gde dolazi do ubrzanog taloženja kalcijuma koji pomaže formiranju nove kosti. U najvećem broju slučajeva, osobi se stavi gips ili udlaga (longeta) da bi se zaštitilo mesto preloma. Međutim, pošto je taj ekstremitet (ruka ili noga) neaktivan jer je imobilisan, on samim tim postaje slabiji, osim mesta preloma, gde se ubrzano deponuje kalcijum. Ostali deo kosti gubi kacijum i samim tim je slabiji. Samo u jednom vrlo kratkom periodu mesto preloma bude jače od ostalog dela kosti, ali ubrzo cela kost postaje podjednako mineralizovana i mesto preloma se ponaša kao i ostali deo kosti.
Doktor Teri Amaral (Terry Amaral, director of pediatric orthopedic surgery, Montefiore Medical center, Bronx, New York), dečji ortoped, rekao je da su vršene kliničke studije u kojima su kosti posle zarastanja bile izložene silama savijanja i uvrtanja, kada je dolazilo do pucanja kostiju na različitim mestima, uključujući i mesto prethodne frakture.
U zaključku se kaže da kost koja je zarasla posle preloma nije jača nego što je bila pre frakture.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com