Prelom kostiju može da deluje kao normalan deo aktivnog detinjstva. Svako treće zdravo dete pretrpelo je neku frakturu, a najčešće su u pitanju prelomi podlaktice. Što se uzrasta tiče, ove nezgode se u najvećem broju slučajeva javljaju kada deca naglo počinju da rastu, odnosno u ranom periodu adolescencije.
Međutim, novo istraživanje sa Mejo klinike u Sjedinjenim Američkim Državama, ukazuje na to da određene vrste preloma mogu imati implikacije za dugoročno zdravlje kostiju deteta. Studija je pronašla dokaze da kosti dece i adolescenata čiji su prelomi podlaktice nastali usled blage traume, zapravo imaju manju snagu u odnosu na kosti druge dece. U kasnijem periodu života deteta, manja snaga kostiju može predstavljati predispoziciju za nove frakture zbog oslabljenih kostiju, odnosno osteoporoznih preloma.
Slabe kosti?
„Naša studija ukazuje na potrebu da lekari razmotre nivo traume koja je prethodila povredi pri lečenju dece i mladih sa prelomima kostiju. Frakture nastale usled umerene traume najverovatnije su povezane sa normalnom koštanom snagom. Ali prelomi nastali usled blage traume ukazuju na skeletni deficit“, kaže Džošua Far, istraživač na klinici Mejo u Ročesteru i vodeći autor studije.
„Ne možemo sa sigurnošću reći da će ovi skeletni deficiti pratiti neku osobu u odraslom dobu, jer mogu biti i prolazni. Ali, mislimo da se klasifikacija traume može koristiti za pažljivije praćenje stanja dece koja su pretrpela lomove usled blage traume. Intervencije u smislu ishrane i fizičkih aktivnosti mogu biti od koristi radi optimizacije snage kostiju“, dodaje on.
Novo istraživanje uporedilo je snagu (gustinu, jačinu ili čvrstoću) kostiju kod dece sa distalnim prelomima podlaktice usled blage traume, dece sa prelomima nastalim usled umerene traume i dece bez preloma. Blaga trauma je definisana kao pad sa visine u stojećem položaju, a umerena trauma kao pad sa relativno niske visine, npr. pad sa bicikla. Deca su bila uzrasta od 8 do 15 godina, a bilo je uključeno 108 učesnika bez preloma i 115 dečaka i devojčica koji su lečeni zbog preloma podlaktice.
Učesnici studije bili su podvrgnuti sofisticiranoj verziji skeniranja poznatoj kao periferna kvantitativna kompjuterizovana tomografija visoke rezolucije, kako bi im se uradila procena snage i kvaliteta kostiju. Nivoi trauma određeni su na osnovu kliničkih beležaka, radioloških izveštaja i intervjua sa lekarima, roditeljima i pacijentima.
U poređenju sa kontrolnom grupom, dečaci i devojčice sa prelomima podlaktice usled blage traume imali su slabije kosti. Njihove kosti bile su u stanju da tolerišu manje stresa pre loma, a imali su i tanje kortikalne kosti, tj. spoljašnji sloj koštanog tkiva koji obavlja veći deo funkcija kostiju. Metodologija istraživača razlikovala se od one koja se koristila u prethodnim istraživanjima koja nisu pronašla razliku u gustini kostiju kod dece sa prelomima usled blage i umerene traume, jer su se oslanjala na tehniku koja meri koštanu masu, ali ne i gustinu koštanog tkiva.
„Prethodna istraživanja su takođe koristila upitnik za procenu stepena traume, dok smo mi imali vrlo detaljne informacije iz različitih izvora podataka, pa smo uvereni u sposobnosti tačne klasifikacije trauma“, zaključuje Far.
Umesto zaključka
U rezultatima istraživanja nije navedeno da li je „slaba snaga“ kostiju uzrokovana genetikom, načinom života ili ishranom.
Nama kao laicima nameću se neka pitanja i odgovori:
- Ukoliko dete često i lako zadobija prelome, jedan od verovatnih razloga može biti snaga kostiju ili neka bolest. U takvim slučajevima treba se posavetovati sa lekarom i utvrditi stvarni razlog „slabosti“.
- Merenje snage kostiju u našim, a i svetskim uslovima – nije prosto niti jeftino.
- Da bi deca bila „jaka i zdrava“, neophodno je da se pravilno hrane (dosta voća, povrća, mleka, mlečnih proizvoda, vitamina i minerala) i dosta fizičkih aktivnosti kako bi organizam (mišići i kosti) bio jak i otporan na povrede.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com