Hronično zapaljenje štitaste žlezde (Hašimotov tireoiditis, limfocitarni tireoiditis) predstavlja verovatno najčešći uzrok smanjene funkcije štitaste žlezde. Takođe je verovatno najčešći uzrok povećanja štitaste žlezde kod dece i omladine.
Miksedem je težak stepen smanjene funkcije štitaste žlezde i predstavlja poslednji stadijum razvoja oštećene strukture žlezde i njene funkcije; najčešće je posledica hroničnog limfocitarnog tireoiditisa. Varijanta ovog hroničnog zapaljenja je tzv. Riedelova struma, koja nastaje kao posledica pretvaranja tkiva žlezde u vezivno tkivo, tako da tegobe sa jedne strane nastaju kao posledica smanjene funkcije žlezde, a sa druge strane kao posledica lokalnih tegoba usled ožiljavanja same žlezde.
Hašimotov tireoiditis je obično posledica virusne infekcije, pri čemu organizam reaguje tako što umesto da stvara antitela na virus, antitela stvara na sopstvene ćelije, tj. na ćelije štitne žlezde.
Zbog toga se što se pri biopsiji finom iglom i citopatološkim pregledom u mikroskopskom polju nađu gotovo isključivo limfociti, bolest se definiše kao limfocitarni tireoiditis.
Budući da su kliničke togobe koje bolesnik ima obično beznačajne, prvi stadijum bolesti prođe nezapaženo, ukoliko se održava normalna funkcija žlezde.
Kada dođe do smanjene sekrecije hormona, osoba ima tegobe koje su posledica smanjene koncentracije hormona štitne žlezde: brzo zamaranje, lenjost, pospanost, suva koža, otežano pamćenje, usporen rad srca, hroničan zatvor.
Dijagnoza se postavlja na osnovu vrednosti hormona i prisustva antitela u serumu pacijenta. Neophodna antitela za postavljanje dijagnoze su tzv. TPO antitela. Ultrazvučni pregled ovakvih pacijenata pokazuje da je žlezda uvećana i da ima veći broj čvorića.
Ukoliko su ti čvorići veći od 0,5 cm, neophodna je dopunska dijagnoza radi isključivanja mogućih tumora žlezde. Kontrola i lečenja ovih pacijenata obavlja se pregledom kod endokrinologa jednom u 3-4 meseca.
Još članaka o štitastoj žlezdi…
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com