Sredstva javnog informisanja objavila su nedavno vest o tome da je došlo do naglog porasta broja obolelih u Americi od "virusa Zapadnog Nila" (West Nile virus), koji prenose komarci. Iako je Amerika daleko, u današnje vreme bolesti se lako i brzo prenose pa nije suvišno informisati se i o virusu Zapadnog Nila.
Ovaj virus pojavio se u SAD 1999. godine i proširio u periodu 2002-2003. godine. Od tada, oko 3 miliona ljudi u SAD bilo je zaraženo ovim virusom. Virus obično eskalira tokom perioda proleće-jesen pa se zatim "primiri".
Ove godine virus se pojavio rano i širi se veoma brzo. Prema zvaničnim podacima, početkom avgusta je registrovano oko 700 obolelih, a sredinom avgusta se pominje 1.100 obolelih. Od početka 2012. registrovano je oko 400 ozbiljnih slučajeva (meningitis i encefalitis) i broj preminulih 29 sa tendencijom rasta.
Procene su da je ova sezona "virusa Zapadnog Nila" neobično teška i da su moguće komplikacije, kao što su bolesti bubrega, i nekoliko godina nakon infekcije.
O virusu
Osam od 10 osoba zaraženih virusom ne oboleva, barem ne odmah. Nova studija otkriva da se čak i kod ljudi koji nikada nisu imali ozbiljne simptome virusa Zapadnog Nila, virus može ukopati duboko u telo. Godinama kasnije, ova uporna infekcija često dovodi do bolesti bubrega koje se komplikuju tokom godina.
Čak 9% ljudi koji imaju blage ili nikakve početne simptome mogu imati uporne virusne infekcije, kaže dr Kristi O. Marej sa Baylor univerziteta.
Uočeno je da se kod pacijenata sa bubrežnim problemima tokom vremena stanje pogoršava, a da za sada nema posebnog tretmana da se preokrene stanje. Nije poznato da li će pacijentima u narednom periodu biti potrebna i dijaliza.
U jednom istraživanju praćeno je stanje oko 200 pacijenata koji su bili zaraženi virusom Zapadnog Nila tokom poslednjih 10 godina. Oko 40% njih sada pokazuje znake bolesti bubrega.
Pacijenti koji su preživeli teške simptome "virusa Zapadnog Nila" – meningitis ili encefalitis – najverovatnije imaju uporne infekcije. Ovi pacijenti će najverovatnije kasnije imati i ozbiljna oštećenja bubrega. No, i kod ljudi koji nikada nisu imali vidljive simptome ustanovljen je virus Zapadnog Nila pri testiranju krvi.
To je "važno" otkriće, smatra dr Vilijem Šafner (William Schaffner), profesor preventivne medicine na Univerzitetu Vanderbilt i predsednik Nacionalne fondacije za infektivne bolesti.
Ova studija pokazuje da kod nekih osoba virus Zapadnog Nila ne samo da postoji već i da polako i sigurno izjeda funkciju bubrega. Čak i da samo 5% inficiranih ovim virusom kasnije oboli od bolesti bubrega, to bi značilo da će oko 150.000 Amerikanaca imati stalne infekcije i rizik od bolesti bubrega. Činjenica je i da se sve više ljudi inficira svake godine.
Kako se prenosi?
Dobra vest je da se ova infekcija ne može preneti sa osobe na osobu.
"Osoba sa uporniom infekcijom nije opasna u kući ili bilo gde drugde", kaže dr Šafner. "Virus se dobija od komaraca, a oni ga dobijaju od ptica, i to je ćorsokak infekcije."
Ne postoji vakcina protiv virusa Zapadnog Nila, a ne postoje ni vakcine za slične viruse koje šire komarci. Testovi krvi i cerebralne tečnosti mogu detektovati akutnu infekciju. Razvijen je i laboratorijski test za otkrivanje virusa u mokraći.
Nema posebnog tretmana za inficirane i obolele od virusa Zapadnog Nila. Dr Kristi O. Marej kaže da su vršeni eksperimenti na životinjama i da postojeći antivirusni lekovi izgleda pogoršavaju stanje, a ne poboljšavaju ga.
Stručnjaci savetuju da svaka osoba koja je imala virus Zapadnog Nila u prošlosti treba do ode godišnje na kontrole bubrežnih funkcije.
Dr Marej i kolege objavili su svoje nalaze u onlajn časopisu PLoS. Njihov istraživački tim je kod inficiranih osoba video živi virus u urinu pomoću elektronskog mikroskopoma, i to osetljivijim testom nego što je korišćen u originalnom istraživanju.
Sezona 2012.
Sa oko 1.100 prijavljenih slučajeva u 43 američke države u avgustu, ocenjeno je da je sezona virusa Zapadnog Nila u Americi ove godine počela relativno rano, brzo i intenzivno.
Broj registrovanih slučajeva i broj smrtnih ishoda još nisu alarmantni, smatra stručnjak za zarazne bolesti dr Jorge Parada, profesor medicine na Univerzitetu u Nju Orleansu i portparol Nacionalne asocijacije Pest Management. On kaže: "Igra nije gotova. Videćemo kako će broj inficiranih nastaviti da raste u doglednoj budućnosti."
U Dalasu u Teksasu je zbog virusa Zapadnog Nila proglašeno vanredno stanje, pa su zvaničnici pribegli intenzivnom zaprašivanju komaraca. Iako zaprašivanje ne ubije sve odrasle komarce, situacija se prati kao bi se utvrdila efikasnoast, a to će se verovatno razlikovati od grada do grada.
Više od 80% slučajeva obolelih prijavljeno je do sada u Teksasu, Luizijani, Misisipiju, Oklahomi, Južnoj Dakoti i Kaliforniji, ali virus je prisutan svuda gde postoje komarci, toplota i malo vode.
Kako se zaštititi?
Iako je virus zabeležen za sada samo u Americi, svet je odavno postao globalno selo, mnogi putuju do Amerike a iz Amerike mnogo osoba dolazi do Evrope. Nije sigurno ali postoji verovatnoća da u dogledno vreme virus dođe i do Evrope (avionom, brodom, pticama, prtljagom, hranom…).
Za individualnu zaštitu od komaraca postoje razna hemijska sredstva (losioni, kreme, dezodoransi…), a najbolje štite dugi rukavi i nogavice. Ako ste u području gde ima dosta komaraca i gde je epidemija u najavi, smanjite izlaske u predvečerje i oko reka i močvarnih predela.
Za komarce i njihovo razmnožavanje dovoljni su: reka, jezero, močvara, barica ili ustajala voda u loncu, staroj gumi, neočišćenom oluku, staroj saksiji… Zato ako ne možete uticati na reku, jezero i močvaru, onda nemojte komarce uzgajati u svojoj blizini.
Statistika pokazuje da osobe koje nisu gojazne, koje ne puše i koje se zdravo hrane i zdravo žive lakše podnose virusne infekcije i imaju manji broj komplikacija.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com