Naučna istraživanja o vitaminu D ukazuju nam na to da njegova uloga nije samo jačanje kostiju. Klinička studija sa Harvadskog medicinskog fakulteta pokazuje da osobe sa niskim nivoom vitamina D u krvi imaju povećan rizik od nastanka srčanih oboljenja. Taj rizik je naročito naglašen kod osoba sa povišenim krvnim pritiskom.
Studija je ispitivala više od 1.700 osoba prosečne starosti 59 godina. Osobe koje su imale nizak nivo vitamina D u krvi, ispod 15 nanograma u jednom mililitru, imale su dva puta veći rizik od nastanka srčanog infarkta, moždanog udara i drugih srčanih oboljenja nego osobe koji su imale preko 15 nanograma u 1 mililitru.
Najveći procenat srčanih oboljenja nađen je kod osoba sa visokim krvnim pritiskom i niskim nivoom vitamina D. Naučnici su ustanovili da je razlog za to činjenica da se receptori za vitamin D nalaze najviše u srčanom mišiću i sluzokozi krvnih sudova.
Nedovoljna količina vitamina D u organizmu može dovesti i do povećanog rizika od nastanka raka prostate, raka pankreasa, raka debelog creva i raka dojke.
Nizak nivo ovog vitamina povećava i rizik od nastanka multiple skleroze i slabljenja kostiju (osteoporoze).
Rizične grupe za nedostatak vitamina D:
- starije osobe
- osobe sa tamnijom bojom kože
- bebe koje se hrane isključivo dojenjem
- osobe koje su nedovoljno izložene sunčevim zracima
Smatra se da svakodnevno izlaganje sunčevim zracima od 5 minuta pomaže našem organizmu da proizvede dovoljnu dnevnu količinu ovog vitamina. Vitamin D se inače prirodno nalazi u sardinama, tuni, lososu, a dodaje se i mleku, margarinu i napicima od soje.
Ministarstvo zdravlja Kanade preporučuje da osobe od rođenja do 50. godine života unose 200 IUS (međunarodnih jedinica) vitamina D dnevno, od 51-70. godine života 400 IUS, a preko 70. godina života – 600 IUS dnevno.
Pročitajte još članaka o ulozi vitamina D.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com