O ovoj mentalnoj bolesti ponekad imamo pogrešnu predstavu, zasnovanu uglavnom na površnim televizijskim filmovima.
Stručnjaci kažu da se šizofrenija manifestuje sledećim simptomima i načinima ponašanja:
- povlačenjem iz društva
- depersonalizacijom, intenzivnom anksioznošću i nerealnim odnosom prema svetu i ljudima
- gubitkom apetita
- nevođenjem brige o ličnoj higijeni
- halucinacijama (osoba čuje glasove i vidi slike koji ne postoje)
- zabludama raznih vrsta
- osećajem da je obolela osoba pod vlašću nepoznatih sila
Osoba obolela od šizofrenije neće pokazivati sve ove simptome, već neke od njih. U nekim slučajevima, bolest može biti očigledna po bizarnom ponašanju obolelog. Na primer, šizofreničar se može umotati u aluminijumsku foliju u uverenju da će ga to spasti od prodiranja zloćudnih talasa u njegov mozak.
Ova bolest može varirati, dok se obolela osoba bori da je stavi pod svoju kontrolu. Kada je bolest na vrhuncu, ona može biti očigledna po alogičnim rečeničnim konstrukcijama. Neželjena posledica šizofrenije može biti i nekontrolisani bes i nasilje. Šizofreničari mogu imati i pasivne faze bolesti, kada im je „sve ravno“, deluju nepokretno i neemotivno. To su dva ekstrema u okviru kojih se odvija ponašanje obolelog od šizofrenije. To ponašanje može biti predviljivo i nepredvidljivo.
Sada ćemo detaljnije pobrojati simptome, svrstane po grupama:
Aktivni simptomi: osoba čuje glasove, oseća se kao da je pod konstantnom prismotrom, izgovara novostvorene reči bez značenja.
Pasivni simptomi: socijalno povlačenje, teškoće u izražavanju emocija, teškoće o osnovnom vođenju računa o sebi, nesposobnost da se oseti zadovoljstvo (ove simptome ponakad posmatrači pogrešno nazivaju lenjošću).
Kognitivni simptomi: teškoće u procesiranju informacija, u razumevanju okoline, kao i u pamćenju jednostavnih zadataka.
Afektivni simptomi: primetna depresija; veliki je broj suicidalnih pokušaja među šizofreničarima.
Da objasnimo neke od ovih simptoma. Ponekad se kod šizofreničara javlja potpuni nedostatak interesovanja za socijalni život, praćen neizražavanjem emocija i hladnom pojavom. Kada je reč o halucinacijama, osoba može imati snažan doživljaj bića ili predmeta koji su stvarni samo za njega. Na primer, šizofreničar može gledati u senku, a doživeti je kao realnu osobu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com