Posle pet decenija uspešne muzičke karijere i velikog broja koncetara, Nil Dajmond (nedavno je napunio 77. godina) najavio je da će se povući sa turneje. Kako je kantautor izjavio, razlog je Parkinsonova bolest.
Parkinsonova bolest utiče na sposobnost određenih moždanih ćelija da proizvedu hemikaliju dopamin, koja utiče na kretanje, odnosno koordinaciju pokreta. Uobičajeno je da Parkinsonovu bolest imaju starije osobe, a simptomi obično dolaze sporo i pojačavaju se tokom godina.
Simptomi mogu biti u vidu „drhtavice“ udova, sporog ili otežanog kretanja i poremećaja ravnoteže. Mogu biti izraženi i mentalni problemi poput depresije.
Nil Dajmond je na svojoj internet stranici objavio da je odluku o prestanku turneje doneo sa „velikom nevoljom i razočarenjem“, ali da namerava da nastavi sa pisanjem i snimanjem. Tom prilikom je izneo zahvalnost svojoj publici širom sveta.
Za sajt www.webmd.com neurolog dr Martin Nietamar, u Centru za poremećaje pokreta pri Institutu za neurologiju u Njujorku, dao je odgovore na neka pitanja o Parkinsonovoj bolesti: dijagnoze, tretmani, procene progresija i drugo:
Da li je 77 godina starosti uobičajena starost za dijagnozu Parkinsonove bolesti?
Simptomi bolesti mogu se javiti u bilo kom trenutku života. Kod većine pacijenata razvoj simptoma obično počne između 55-65 godina starosti, ali može i ranije, tako da je na primer Majkl Dž. Foks u svojoj tridesetoj godini izjavio da ima Parkinsonovu bolest. Ako se bolest rano ne pojavi, retko se dijagnostikuje (počinje) nakon osamdesete godina starosti.
Da li je logično da će Nil Dajmond moći da peva i snima, ali možda kasnije nastavi sa turnejama?
Parkinsonova bolest ima motorne i nemotorne simptome. Sa strane motornih sposobnosti, može izazvati tremor, sporost, krutost i poremećaj ravnoteže. Takođe, može uticati na sposobnost govora i glas. Svaka od tih smetnji može otežavati učestvovanje na koncertima ili turnejama.
Nemotorni simptomi mogu izazvati i zamor i druge probleme koji mogu uticati na sposobnost putovanja. Uz lekove, možda će moći povremeno da peva i svira u studiju. To zavisi od njegovih simptoma.
Zaključak je da će poznati kantautor moći da piše i snima u studiju, ali je malo verovatno da će moći da učestvuje na dugotrajnim koncertima ili napornim turnejama.
Da li se tretmani za Parkinsonovu bolest sada bolji? Da li ljudi sada imaju bolje opcije nego što su ranije imali?
To je zanimljivo pitanje, a odgovor je i da i ne.
Svi tretmani koje imamo sada isti su oni koje smo imali i pre nekoliko decenija.
Levadopa je najstariji i za sada najbolji lek za Parkinsonovu bolest koji je pronađen šezdesetih godina prošlog veka, zato što on zamenjuje ono što nedostaje u mozgu.
Postoje nove verzije ovog leka i različite varijante, ali to nisu fundamentalna poboljšanja. Postoje i hirurški tretmani, dostupni u SAD, za bolju moždanu stimulaciju koji imaju nešto bolje efekte.
Glavna činjenica u lečenju Parkinsonove bolesti jeste: „Još uvek nedostaje efikasan i pravi lek.“
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com