Bajka koji svi čitaju deci, a ne znaju koliko je mračna

Snežana i sedam patuljaka, Pepeljuga, Uspavana lepotica, Petar Pan i mnoge druge priče oblikovale su našu maštu i usadile nam moralne kompase kojih se većina nas i danas pridržava. Ipak, jednom kada su naučnici počeli da proučavaju korene ovih bajki, mnogo mračniji i jeziviji detalji počeli su da isplivavaju.

„Crvenkapa“ je poznata bajka u kojoj mala devojčica sreće vuka. Različite verzije priče su postojale u folkloru mnogih naroda sve dok jednu od njih nije u 17. veku zabeležio Šarl Pero. Najpoznatiju verziju su u 19. veku napisala braća Grim, a originalna priča je već u tom momentu pretrpela značajne promene.

Najpoznatija verzija bajke priča o devojčici sa crvenim ogrtačem (prema Peroovoj verziji) ili crvenom kapom (prema varijanti braće Grim) koja odlazi u posetu bolesnoj baki. Put je vodi kroz šumu gde sreće vuka kome lakoverno otkriva kuda je krenula.

U modernoj bajci, vuk joj odvraća pažnju branjem cveća, odlazi pre Crvenkape kod bake i pojede staricu. Onda, maskiran u baku, čeka devojčicu i uspeva da i nju pojede. Nakon što sit legne u krevet i zaspi, pojavljuje se drvoseča koji mu raseče stomak, izvadi nepovređene baku i Crvenkapu, a vuku stomak napuni kamenjem. Nakon što se ovaj probudi, suviše je težak da bi bežao i tako umre.

Ipak, nije sve tako jednostavno. U Peroovoj verziji vuk pojede i Crvenkapu i baku i to je kraj priče. Nema srećnog kraja, a Pero je mislio da bajka služi kao upozorenje devojčicama da ne pričaju sa nepoznatima. Braća Grim su uvela lik lovca koji spašava situaciju i tako napravili srećan kraj, ali postoje i verzije koje su daleko mračnije!

Poreklo „Crvenkape“ može se pratiti sve do 10. veka i Francuske gde su seljaci ovu bajku pričali kraj vatre. Na taj način preneta je u Italiju gde su se pojavile prve varijacije na priču koja je počela da se zove i „Lažna baka“ („La Finta Nona“) i „Priča o baki“. Ovde priča postaje prilično jeziva i pomalo perverzna jer se umesto vuka pojavljuje vukodlak koji ubija baku i zauzima njeno mesto.

Crvenkapa, zamišljena kao tinejdžerka ili mlada devojka pre nego devojčica, dolazi i zatiče bogatu trpezu i na prevaru jede bakine zube (od kojih misli da su pirinač), meso (za koje misli da su šnicle) i pije bakinu krv (za koju misli da je vino). Tako, i ona se pretvara u ljudoždera-vampira!

Nakon toga, leže u krevet sa čudovištem, a neke verzije implicirale su i postojanje seksualnog čina jer vukodlak onda traži od Crvenkape da skine ogrtač i baci ga u vatru.

Neki etnolozi uspeli su da pronađu malo drugačiju verziju francuske priče po kojoj je Crvenkapa prepoznala premaskiranog vuka i uspela da pobegne iz bakine kuće. Interesanto, ova varijanta bajke Crvenkapu predstavlja kao hrabru, malu heroinu koja je oslanja samo na svoju domišljatost i lukavstvo kako bi izbegla strašnu sudbinu.

Tek verzija braće Grim je uvela odraslog muškarca koji stiže da je spase.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com