Nema majke kojoj se nije desilo, bar u nekoj prilici, da se razbesni na sopstveno dete. To su veoma mučne situacije, jer se nakon osećaja besa prema detetu vrlo često javi i osećaj krivice što je do besa uopšte došlo. Zato nije loše znati da je osećaj besa prema detetu normalna pojava i da nema razloga da se samo zbog emocije osećate krivim.
Naime, deca izazivaju jake emocije – volimo ih, bojimo se za njihovu bezbednost, a nekad se i razbesnimo na njih, i to je sve potpuno normalno. Ono na šta bi trebalo obratiti pažnju jeste to kako ćete se ponašati onda kada se razbesnite, jer deca i odrasli na drugačiji način percipiraju tuđi bes. Odrasla osoba još i može da, nakon što je u ljutini izvređate, stavi vaše reči u pravi kontekst i da racionalno shvati da je vi ipak ne smatrate (ubaciti uvrede po izboru), mada ni odrasle ne bi trebalo vređati; dete će vaše reči shvatiti bukvalno.
Roditeljska eksplozija besa za decu je zastrašujuća. Roditelji su osobe od kojih očekuju bezbednost, a kada se oni naljute na njih, decu to jako plaši. Pored toga, malo dete nije u stanju da razume da niste stvarno mislili, recimo, da je vaša ćerka glupača jer je prosula nešto; na takve reči (i, još više, na ljutiti ton) dete će pomisliti da je glupo i loše i da ga majka ne voli. Naravno da je kasnije moguće umiriti dete i da neće odrasti sasvim nesrećno ako vam se ponekad omakne da dreknete na njega, ali ako su roditelji često besni na decu, vređaju ih, bacaju stvari na njih, često ih tuku, bar jedan deo deteta će stalno biti uplašen i biće u uverenju da ga roditelji ne vole i da ono ništa ne valja.
Dodatni problem je što deca ne posmatraju stvari na isti način kao i odrasli i nemaju njihovo iskustvo, pa za mnoge svoje postupke neće ni znati da su loši. Ima i situacija kada deca namerno rade ono za šta znaju da smeta njihovim roditeljima, bilo zato što žele da privuku pažnju, ili su ih roditelji nečim naljutili pa im se tako svete, ili zato što isprobavaju koliko daleko mogu da odu i da se izvuku s tim… Ali se dešava i da loše postupe u neznanju. U svakom slučaju, nikada ne bi trebalo vređati dete, već kritikovati njegov postupak – tako detetu stavljate do znanja u čemu je pogrešilo, a da ne narušite njegovu sumnju u vašu ljubav.
Sutra pročitajte više o tome šta možete pokušati kada se razbesnite na dete, da se stvari ne bi otrgle kontroli.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com