Naučnici su uspeli po prvi put da preurede gene u ranom stadijumu razvoja ljudskih embriona u cilju zaustavljanja prenošenja nasledne srčane bolesti kroz generacije porodica, pokazuje studija objavljena u sredu. Proučavali su mutaciju gena koji uzrokuje hipertrofičnu kardiomiopatiju, najčešći uzrok iznenadne smrti kod inače zdravih sportista. Njihov rad, opisan u časopisu Nature, saradnja je Salk Instituta iz Kalifornije, Univerziteta za zdravstvo i nauku iz Oregona i korejskog instituta za bazičnu nauku. Oni su spermatozoide muškarca sa hipertrofičnom kardiomiopatijom korigovali koristeći tehnologiju uređivanja gena CRISPR, a potom su njima oplodili zdravo jajašce IVF tehnikom. Embriji su smeli da se razvijaju samo nekoliko dana i nisu trebali da budu implantirani. Uspeh nije postignut u svim slučajevima ali 72 posto embriona oslobođeno je mutacija koje donose tu bolest. Kada osoba nosi mutaciju tog gena, ima šanse 50-50 da prenese bolest na potomstvo. Ta bolest pogađa prosečno jednu osobu na 500.
Nauka prolazi kroz zlatno doba uređivanja DNK zahvaljujući novoj tehnologiji CRISPR što pruža velike izglede za budućnost, ali i uzrokuje duboka pitanja o tome šta je moralno ispravno. „Ja verujem, a i ovaj naučni rad to pokazuje, da možemo na siguran način da uređujemo gene ljudskih embriona. Postavlja se zatim pitanje, ako nešto možemo da uradimo, trebamo li to stvarno i raditi'“, pita se Džordž Dejli, dekan Harvarda. Najveći strah stručnjaka je da će uređivanje gena ljudskih embriona dovesti do nastanka ‘dizajnerske dece’, gde bi roditelji određivali kako će to dete kasnije izgledati.
„Verujem da uređivanje gena može da pomogne bolesnim ljudima, ali korišćenje iste tehnologije za stvaranje nekih novih generacija, tu moramo da povučemo jasnu crtu“, ispričala je Mersi Darnovski, direktorka Centra za genetiku i društva za Njujork Post. Ona je uverena da trenutna tehnologija kontrole embriona prilikom in vitro oplodnje već sada pomaže roditeljima da zaustave nasleđivanje genetskih bolesti. „Već sada možete da sprečite nasleđivanje bolesti, ako ste stvarno tako zabrinuti zbog toga“, dodaje ona.
Dejvid King, iz britanskog udruženja Human Genetics Alert, ima alarmantnija upozorenja i on kaže da se vlasti moraju probuditi i zabraniti stvaranje genetski modifikovane dece, pre nego što postane prekasno.
„Svet bi se uskoro mogao suočiti sa prvim genetski modificiranim bebama ne zaustavimo li neodgovorne naučnike“, govori King. Međutim, autor istraživanja, Šoukrat Mitalipov kaže da nisu ništa ni menjali. Kako je ranije spomenuto, CRISPR tehnologijom su naučnici uklonili gene odgovorne za urođenu bolest i iznenadilo ih je da su u većini slučajevi nastali zdravi embrioni nakon što je ćelija preuzela zdrave gene iz jajašca. „Embrioni u stvarnosti samo traže genetski nacrt. Otkrili smo da se embrioni sami poprave kad im damo zdravu kopiju gena“, otkriva Mitalipov. On se nada da će tehnologija uskoro dovoljno uznapredovati, da se može koristiti za sprečavanje nasleđivanja brojnih bolesti kao što je cistična fibroza ili Huntingtonova bolest.
Uprkos mogućim pozitivnim primenama, i dalje postoje brojni opravdani strahovi od preciznog uređivanja gena budućih generacija. Američke vlasti ne dopuštaju finansiranje takvih istraživanja iz državnog proračuna, agencija za sigurnost hrane (FDA) ne dopušta bilo kakve eksperimente sa genetski modifikovanim ljudskim embrionima, i sav novac za istraživanja dolazi iz privatnih džepova. Zbog svojevrsnog pravnog limba u kojem se nalazi ta tehnologija, Mitalipov upozorava da bi se sve moglo okrenuti u područja koja su i samim naučnicima pomalo sumnjiva. Etičari upozoravaju i da nije rešeno pitanje mogućih patenata nad tehnologijom i pravnih smernica za uređivanje ljudskih gena. Hipotetički gledano, mogli bi naučnici da otkriju lek za rak, ali zbog visokih troškova licenciranja tehnologije bi to bilo potpuno nedostupno velikoj većini čovečanstva, prenosi Express.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com