U ljudskoj je prirodi da sopstveni uspeh jednim delom određujemo i tako što sebe poredimo s drugima. Problem je što nas takvo poređenje, ako je fokusirano samo na jedan segment, može navesti da se bez ikakve realne osnove osećamo inferiorno. Recimo, primer iz naslova.
Vi i voljena osoba imate određenu sumu novca na raspolaganju, zarađujete toliko-i-toliko, trošite toliko-i-toliko. A onaj drugi par (komšije, prijatelji, poznanici) troši više nego vas dvoje. Imaju bolji automobil, ili dva automobila. Bolje opremljen stan. Skuplju garderobu. Njihova putovanja, zimovanja, letovanja, koštaju više nego vaša. Za neke posebno bolno, njihova deca, što se materijalnog tiče, imaju više nego vaša. I onda se vi ili vas dvoje osećate kao da ste u nečemu omanuli.
To nije neuobičajen osećaj. Ako, recimo, vaše prijateljice imaju plate slične vašoj, to je u redu; ako je nekoj plata veća, već se rađa zavist. Slično je i kad vidite da je neki par koji poznajete finansijski uspešniji od vas dvoje, a ako ima dece, stvar može da postane bolna – taj drugi par može svojoj deci da pruži više nego vi vašoj.
Ukoliko vam se javi takav osećaj, setite se da nije sve u novcu (a ni u zlatnim polugama). Vi vidite koliko taj par troši, ali da li vidite koliko se svađaju? Da li sa sigurnošću znate kako se njih dvoje osećaju? Jesu li zaista srećni? Ta deca kojoj materijalno svašta pružaju, jesu li ona srećna? Ili im poklonima i materijalnim pokušavaju da kompenzuju to što ih zapostavljaju? Nije da treba da im želite da, uz sav novac koji imaju, budu nesrećni, nego, jednostavno, ne vidite celu sliku, vidite samo deo.
Ne razmišljajte toliko o onome što drugi imaju, a vi nemate; razmislite o onome što vi imate. Ljubav. Nekog ko vas voli. Decu koju volite, zdravu i veselu. Zdravlje. Razne stvari koje vas raduju. Kad tako počnete da razmišljate, videćete da ste vas dvoje bogati, i to u stvarima koje se novcem ne mogu kupiti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com