Neki misle da je strašno slatko i romantično kada čuju: „Ti si mi sve na svetu“, ali takva vrsta odnosa je zapravo veoma naporna, prilično guši i na kraju dovede do želje da se pobegne što je moguće dalje i da najzad počne da se diše.
Ovakav odnos ne javlja se samo u ljubavnim vezama. Postoje i takva prijateljstva, kao i takvi odnosi između roditelja i deteta (recimo, žena je nekada sva bila posvećena svojoj porodici, a onda je postala udovica ili je razvedena, dete je odraslo i odselilo se, ima i svoju porodicu, a majka smatra da joj je to dete sada sve na svetu i od njega očekuje da zadovolji sve njene potrebe).
Naravno, može vam prijati da čujete da ste nekome sve na svetu, može vam i laskati, ali jednom kad vidite na šta takav odnos liči, teško da ćete u njemu želeti da budete. Ako ste nekome sve na svetu, od vas se očekuje i da ispunite sve potrebe koje ta osoba ima, bez obzira na to da li su te potrebe u skladu s vašim sklonostima. Tako dolazite u poziciju da gledate utakmice koje vam se ne gledaju, idete u šoping u koji vam se nimalo ne ide, slušate muziku koja vam se ne dopada, jer ta osoba baš želi da zajedno slušate tu muziku, u bioskopu gledate filmove koje biste radije preskočili, idete s tom osobom na događaje i okupljanja na koja vam se ne ide i tamo se družite s ljudima koji vas ne zanimaju, slušate o svim mogućim i nemogućim problemima osobe kojoj ste sve na svetu… Ukratko, osećate se kao da je teret celog sveta (zapravo, jedne osobe, ali deluje mnogo teže) na vašim plećima, a sve ono što ta osoba čini za vas (toga, pošto ste joj vi sve na svetu, ima jako mnogo) vas više guši nego što vam prija. A ako je vama neka osoba „sve na svetu“, onda vi njoj radite sve navedeno.
Da ne bude zabune: sasvim je normalno da vam u nekom periodu, dužem ili kraćem, određena osoba bude značajnija od bilo koga drugog, ili da se nekoj osobi posvetite više nego bilo kome drugom. I naravno da ćete, za blisku i dragu osobu, nekad uraditi i nešto što vam se baš i ne radi. Ipak, potpuno je nefer bilo da od nekoga očekujete da vam bude sve u životu i da zadovolji sve vaše potrebe, bilo da se neko tako ponaša prema vama. Zato i postoji više ljudi u vašem životu, i svako od njih ima neku ulogu i ispunjava neke vaše potrebe – tu je voljena osoba, pa su tu prijatelji (s jednim prijateljem možete da radite neke stvari, s drugim neke druge, s trećim treće…), tu su roditelji, tu su deca, rođaci, kolege i koleginice… A za ponešto se možete pobrinuti i sami.
Zaključak? Nezdravo je i nefer očekivati od jedne jedine osobe da ispunjava sve vaše potrebe, kao da na svetu postojite samo vas dvoje. Isto kao što je nezdravo sve svoje kapacitete pružiti samo jednoj osobi (ima izuzetnih situacija, kao kada morate da se brinete o bolesnoj bliskoj osobi, ali je nezdravo tako se ponašati stalno). Sad, neko ima više različitih potreba, neko manje, neko je druželjubiviji, neko je manje druželjubiv, i to je sve u redu – dokle god ne očekujete od jedne jedine osobe da vam bude baš sve. Izađite malo, družite se, obnovite stare kontakte ili steknite nove (sve navedeno je ostvarljivo bez obzira na godine, pol ili bračno stanje) i videćete da ćete od toga živnuti i osećati se mnogo bolje nego dok ste tugovali što osoba koja vam je sve na svetu ne može da uvidi koliko vam je potrebna.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com