Vremena su se promenila. U poplavi ekstremnih sportova vožnja skejta transformisala se u kombinaciju ekstremne vožnje i vratolomija, po pravilu rezervisanu za buntovnike u vrećastim pantalonama, kariranim košuljama i s dugačkim umršenim kosama. Pojavili su se štitnici, ali i pokretne rampe, veštačke prepreke, takmičenja, kupovi i slično. Kada danas na nekom kablovskom kanalu naletite na takmičenje u skejtbordingu, nećete naći nikakve sličnosti s onim što je nekada bilo vaš hobi.
Usavršen do perfekcije, skejt je odoleo vremenu i danas se pretvorio u nešto slično cirkuskoj atrakciji. U pozitivnom smislu, naravno. Skejteri poštuju svoje daske poput surfera, a tehnologija proizvodnje osovina i točkića dostigla je nivo naučnih odeljenja avio-industrije. Novi materijali, novi izazovi. Ipak, ostala je ista fascinacija jednostavnim prevoznim sredstvom koje vam omogućava gotovo slobodan let.
Iako je zadržao identitet urbane veštine koja ne zahteva specifičan teren, već se može dešavati bilo gde u gradu, skejtbording je dobio i svoj autentični prostor. Zato možemo reći da je skejt u velikoj meri prevazišao ravne terene ili ravan asfalt i preselio se na posebno uređene skakaonice od plastike. Naravno, stepenice ispred solitera ostaju omiljeni prostor mnogih skejtera. Doduše, bez obzira na to što može služiti kao prevozno sredstvo za mlade, uporne i fit muškarce, neki kažu da je skejt u potpunosti izgubio ono malo transportnog karaktera koji je nekada imao. Da li je zaista istina da više nikome ne pada na pamet da se na njemu odveze do škole? Upisavši se u ligu ekstremnih sportova, skejt je gotovo sasvim izgubio svoju transportnu funkciju.
A u pitanju su samo daska i točkovi. Iako ovo može zvučati uvredljivo za brojne poštovaoce – to nije namera. Ne zaboravimo da su sve genijalne stvari u svojoj suštini veoma jednostavne. Skejtbord se s te strane odlično uklapa u definiciju.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com