Živimo u doba kada nije pogrešno reći da je pre mnogo vremena muškost bila nešto što je davalo priliku za podvige, dok danas ona predstavlja problem koji treba prevazići. Razmatranje tradicionalnih uloga polova dovelo je do nekih čudnih posledica. Muškarci kažu ženama: "Ti treba da pereš veš i sudove, da menjaš klincima pelene, a ja ću loviti bizona… i tražiti pornografiju na Internetu". Dakle, nije samo ekonomska kriza ono na šta treba da se žalimo ili što treba da nas zabrinjava. Na svakom ćošku stoji po jedan problem. Uloge između polova su se izmenile (ili nam se to samo čini), svi pričaju o recesiji i traže rešenje za izlazak iz depresije. Da ponovimo gradivo: recesija je kad vaš komšija izgubi posao, depresija je kada posao izgubite vi (reče bivši američki predsednik Hari S. Truman i pogodi pravo u metu).
Hiljadu puta smo čuli savete koji nam govore kako se treba boriti s problemima koji povremeno umeju da napadnu svakog od nas. Utvrdite šta vam je važno, investirajte u svoje veštine, razvijajte svoje talente… Kada se sve to izgovori i racionalizuje, ove rečenice zvuče lepo i lako. Ali, kada ih treba sprovesti u delo, tu se katkad sapletu i klonu čak i najjači od nas iz redova jačeg pola. Možda bi stvari za početak trebalo pogledati iz vedrijeg ugla? Možda je, recimo, ova kriza o kojoj čitav svet priča idealna prilika da svako od nas napreduje na individualnom planu, a ne da se iz očajanja prepuštamo stagnaciji. I vrlo često nije problem u smanjivanju budžeta. Tek ako smanjimo svoj ego, imamo neke realne šanse da se izvučemo.
Ne moramo da budemo eksperti koji će sutra znati zašto se danas nisu dogodile stvari koje smo juče predvideli. Ponekad je samo dovoljno da se umesto brige oko raznih epidemija zamislimo nad tim zašto već dugo, a ne samo u poslednjih nekoliko godina dvadesetog veka, nikako da u svetskim razmerama zavlada jedna poštena epidemija osmeha.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com