Koliko često idete na sportske događaje? Nekoliko puta mesečno, jednom u nekoliko meseci, ili možda ni sami ne pamtite kada ste poslednji put priredili sebi taj užitak? Bez obzira na to koji je vaš odgovor, osećate se kao navijač kada gledate svoj omiljeni klub ili omiljeni sport na pravom terenu ili na televizijskom ekranu. S tim što ima onih navijača koji skaču, psuju i viču, ima onih koji se nerviraju u sebi, a ima i onih koji imaju čelične živce koje nikako ne mogu da izgube.
U redu, možda ste vi od onih koji bukvalno žive za omiljeni klub, pa su svi njihovi porazi i pobede i vaši. Ipak, treba se zapitati da li zarad odbrane "časti" kluba ili nekog igrača treba biti agresivan i bučan. Na tribinama možda, mada čak ni tamo, sudeći po tome kolikom brzinom čitava navijačka situacija preraste u nasilničku. Psiholozi i inače smatraju da je fanatično navijanje samo način da se izrazi bes i nezadovoljstvo životom. Sasvim je dovoljno biti temperamentan. Budite puni energije kada navijate. Ne morate mirno da sedite dok traje meč, niko to od vas i ne traži kada su svima živci napeti kao strune. Ali obožavanje sporta i uživanje u dobroj utakmici ne sme da se pretvori u pravljenje izgreda.
Pobede treba slaviti i dugo ih pamtiti, a poraze što pre zaboravljati, a ne sebi dodatno komplikovati život zbog jedne izgubljene utakmice. U krajnjoj liniji, zbog čega se ljudi toliko bune kada izgube neku utakmicu? Sport je nešto bez čega se ipak može zamisliti život, bez obzira na to koliko navijačkog duha imate u sebi. Pogledate utakmicu i analizirate igru bez suvišnih emocija, osim ukoliko situacija to sama ne bude zahtevala. A posle toga – povratak u običan život, u kojem navijači suprotnog tima nisu vaši smrtni neprijatelji, već samo obični ljubitelji sporta – kao i vi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com