Postoje mnoge prve stvari u životu kojih se svaki muškarac seća. Priča o služenju vojske i nošenju zelene uniforme nije više toliko aktuelna, ako ni zbog čega drugog, zbog toga što danas postoji mogućnost izbora kako će se ta obaveza obaviti. Ipak, neke druge stvari zaista zadržavaju svoj status kao "prve", a pri tom se ne misli na prvi poljubac niti prvi seks.
Život u sopstvenom stanu je mnogo prikladniji naziv za još jedan bitan trenutak u životu od onog, iako češćeg, "napuštanje" roditeljskog doma. Iz ličnog ugla, preuzimanje odgovornosti na sebe je vrlo važan stepen muške inicijacije. Dobija se svoj život u svojim rukama. I treba se usuditi na taj korak zato što je tada čitava naša ličnost na jednom potpuno novom životnom testu. Slično je i s dobijanjem prvog posla. Bez obzira na mesto koje smo dobili, visinu plate, ljubav prema onome što radimo, prvi posao je trenutak kada počinjemo da shvatamo šta je to životna proza. Zašto? Zbog intenzivnije saradnje s ljudima, posebno s onima koji su pali na većini ispita zvanih najvažniji trenuci u životu. Osetićete njihove frustracije na sopstvenoj koži. Naravno, ne mora sve da bude tako crno. Ipak, oslonite se više na sebe, a manje na sreću.
A uz prvi posao ide i prva plata. Novac, kategorija o kojoj se mašta tokom rane mladosti s podjednakim žarom s kojim se u pubertetskim danima mašta o seksu. Neki maštaju ceo život. Ne mislimo ovde na siromašne, već i na one koji nikada ne izgrade pravi odnos prema "neodoljivom kešu". Prvi zarađeni novac uliva samopouzdanje, a iz želje da kupimo nešto važno, često svu zaradu proćerdamo na sitnice. Ali, sećanje ipak ostaje. I na kraju, svi se sećamo prave ljubavi. Ne one dečje prve, već one prave. Ona ne mora da bude prva (mada se i ta prva uvek pamti). Tada shvatamo da, ma koliko mladi bili, želimo da uradimo nešto za drugog. U pravoj ljubavi shvatamo da bismo uradili sve. Zato se velike ljubavi sve više sele u literaturu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com