Nema te tehnologije, tog zakona, tog genetskog inženjerstva koje bi moglo da uništi ili čak i u najmanjoj meri omete jednu od glavnih ženskih institucija – njegovo veličanstvo trač. Ni najkonzervativnija društva u istoriji nisu uspela da suzbiju trač. Dešavalo se da zbog trača tu i tamo bude spaljena poneka "veštica" ili kamenovana neka neverna žena – zbog stvarnog ili nepostojećeg neverstva koje je bilo delo trača, ali i pored svih tih sporadičnih i žalosnih pojava on je ostao i zauvek će ostati nedodirljiv. Zakoni ne mogu da spreče ogovaranje, trač, širenje neistina niti seksualne insinuacije, ali posledice trača kao što su ubistva, prevare i krađe lako se identifikuju i kažnjavaju.
Najčešći je slučaj da žene verbalno započnu jednu radnju (širenje trača), a da muškarci preduzimanjem određene radnje (reakcija na trač) završe u zatvoru zbog izvršenog nasilja. Trač kao važan način delovanja žena (koji u sebi sadrži neistinu u najelementarnijem obliku) ne može da bude zakonski regulisan; ne zbog toga što je to tehnički neizvodljivo nego zbog toga što naše mentalno biće (muško ili žensko) takvu regulativu jednostavno ne bi prihvatilo, svako iz svojih razloga. Muškarci najčešće nipodaštavaju trač; on često za njih nije vredan ni pomena – to je nešto čine se bave žene. Međutim, kod žena stvari stoje drugačije. Ogovaranje je neophodan i fundamentalan fenomen povezan sa ženskim bićem. Ono nije samo ružna pojava, kako muškarci često veruju, to je sirova energija neophodna ženi. Ona će tu energiju kasnije preraditi i usmeriti na aktuelnog muškarca.
Zbog toga trač ostaje stabilna i redovna pojava u međuženskoj komunikaciji. On je odlično sredstvo za razmenu važnih informacija o muškoj i ženskoj okolini na osnovu kojih svaka žena stvara procenu svojih mogućnosti za onemogućavanje ostatka ženske konkurencije.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com