Mada popodnevni odmor većina smatra privilegijom neradnika, ne može se izbeći osećaj da polučasovan san u toku dana opušta i oporavlja organizam. Činjenica je takođe da preko noći spavamo daleko kraće zbog različitih ličnih i profesionalnih obaveza i niza novih izazova koji nas drže budnima do duboko u noć. Nekada su to bile samo knjige, sada postoje i televizija i internet. Da li je onda čudno što se osećamo ponekad previše iscrpljeno čim se probudimo, ili to što se često žalimo da patimo od hroničnog nedostatka sna? Možda je to razlog zbog kojeg možemo videti toliki broj onih koji zadremaju bilo kada, na poslu, u gradskom prevozu, bioskopu, pozorištu…
Da se takve situacije ne bi konstantno događale, bolje je dremnuti u toku popodneva. Pola sata sna u popodnevnim časovima ima isto blagotvorno dejstvo na ljudski organizam kao i 60 minuta noćnog spavanja. Pored toga, već smo upoznati s tim da nedostatak sna slabi koncentraciju, podstiče gojenje, uvećava rizik od dijabetesa, srčanih smetnji i problema s krvnim pritiskom.
Za zdrav duh i svakodnevnu vitalnost nije nam potrebno mnogo napora. Dovoljno je da nikada ne spavate duže od osam do devet sati, da svakog jutra kada ustanete uradite 20 sklekova i čučnjeva i da dnevno pijete najmanje litar vode. Da li to važi i za osobe koje noći provode „surfujući“ po internetu? I te kako. Osobe koje sede ispred televizora ili računara pre spavanja osećaju da im nedostaje san, iako spavaju podjednako dugo kao i ostali. Subjektivni osećaj neispavanosti samo se povećava boravkom ispred neke vrste ekrana pre nego što pođemo na počinak.
Drugim rečima, treba se odmarati u toku dana, ali ne treba preterivati. Poslepodnevna dremka je najefikasnija i najblagotvornija ukoliko ne traje duže od pola časa. Dnevno spavanje koje traje duže od sat i po ukazuje na ozbiljan poremećaj spavanja. Zato se osobama koje pate od nesanice ne preporučuje odmor u toku dana, jer će noć provesti prevrćući se po krevetu, uzaludno pokušavajući da utonu u san.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com