Rudolf Valentino rođen je u Italiji 1895. godine. Njegova majka Francuskinja ga je obožavala, dok je njegov otac italijan negodovao što mu je sin ‘previše razigran’. Otac je umro kada je Rudolf imao samo 11 godina.
Valentino se sa majkom preselio u SAD 1913. godine. U Njujorku, kao tinejdžer, Rudolf je zarađivao radeći razne poslove. Jedno vreme bio je toliko siromašan da je ostao bez krova na glavom pa je živeo na ulici.
Čim je napustio Njujork, priključio se pozorišnoj grupi sa kojom je nastupao u mjuziklu širom zapadne obale SAD-a. Tokom boravka u Los Anđelesu, Valentino je radio kao žigolo, a bio je omiljen među starijim, bogatim gospođama.
Na nagovor cimera, Rudolf je počeo da traži uloge u filmovima. Pojavljivao se samo u malim ulogama i to u, gotovo isključivo, likovima ‘latino negativaca’. Prvu glavnu ulogu ostvario je u nemom filmu ‘Četiri jahača apokalipse’ 1921. godine, a scena u kojoj njegov lik pleše tango preko noći mu je donela status holivudske senzacije.
To nije bilo ništa naspram histerije koja je usledila kada je premijerno prikazan romantični film ‘The Sheik’. Iako su kritičari zaključili da će film biti neuspeh, publika je filmom bila oduševljena.
‘The Sheik’ je od Valentina napravio seks simbol. Žene svih uzrasta podivljale su za njegovim ‘egzotičnim’ izgledom i prodornim pogledom, dok su muškarci negodovali i smatrali ga nemuževnim. Rugali su mu se i vređali ga, a svoju netrpeljivost nisu krili ni filmski kritičari.
„Mrzim njegov klasični antički nos i lice, mrzim njegov osmeh, mrzim način na koji kosu zalizuje i češlja“ – napisao je jedan kritičar.
Iako je zahvaljujući svojim ulogama dobio status savršenog, strastvenog ljubavnika, Valentino u privatnom životu nije imao sreće sa ženama. Oba braka u koja se upustio, završili su neslavno. Sa prvom suprugom, Džin Aker, oženio se ‘impulsivno’, a tako su se i rastali.
Druga supruga mu je bila više prijateljica nego životna partnerka. Rudolf je lepu scenografkinju i kostimografkinju Natašu Ramovu upoznao na snimanju filma ‘Uncharted seas’. Glumca je privukla zbog svoje ljubavi prema poeziji i duhovnosti. Par je zajedno odlazio na seanse sa duhovnim savetnicima, a jedan o drugome pisali su pesme. Njihovi stavovi razilazili su se po pitanju zajedničkog života. Dok je Rudolf hteo ženu koja će mu roditi decu i kuvati, ona za to nije htela ni da čuje. Brak je trajao dve godine.
Rudolf je, svedočile su njegove kolege i prijatelji, trošio brže nego je zarađivao. Kada je istekao njegov ugovor sa studijem, morao je novi da čeka gotovo dve godine. Iako je prezirao ono što je film ‘Sheik’ napravio od njegovog imidža, zbog dugova u kojima se našao bio je prisiljen da prihvati ulogu u nastavku filma koji ga je učinio seks simbolom. ‘The Son of The Sheik’ postigao je očekivani uspeh na blagajnama 1926. godine. Žene su i dalje za njim divljale, a muškarci su počeli da oponašaju njegovu frizuru koja je dobila ime ‘vaselino’.
Valentino je film snimao jako lošeg zdravstvenog stanja. Nešto više od mesec dana nakon premijere nastavka ‘Sheika’, Rudolf je preminuo 23. avgusta 1926. godine od upale slepog creva. Za vreme njegovog boravka u njujorškoj bolnici, histerične obožavateljke nisu prestajale da zovu i da se raspituju se o njegovom stanju.
Vest da je senzualni zavodnik preminuo izazvala je do tada neviđeni cirkus. Tog dana, prijavljeni su pokušaji samoubistva, a najmanje tri žene su zaista sebi oduzele život.
Na ulici ispred njujorškog pogrebnog doma skupilo se preko 100.000 ljudi koji su hteli da se oproste od slavnog glumca. Žene su padale u nesvest, bacale se na njegov sanduk, plakale i histerizirale, prenosi portal 24 sata.hr.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com