Ukoliko je vaš rad vezan za intenzivnu upotrebu Excel-a, onda bi trebalo da znate sledeće stvari u vezi sa korišćenjem radnih sveski (workbook) i radnih listova (worksheet):
1. Svakom radnom listu uvek dajte naziv radi lakše navigacije, posebno kod rada sa mnogobrojnim listovima. Da biste radnoj svesci dodali list, kliknite na karticu (tab) kojoj želite da promenite naziv (određenog radnog lista), a koja se nalazi na dnu radne površine, te dvostruko kliknite na ovaj jezičak da biste označili naziv i upisali novi naziv.
2. Standardna Excel-ova funkcija za navigaciju kroz listove uključuje i vrlo korisne pomoćne prečice za navigaciju u radu sa kurzorom (tačkom umetanja – entry point). Pretpostavimo da podaci treba da budu uneti u svaku od kolona C, D i E, i to u 5. redu, sekvencijalno. Pređite u ćeliju C5 korišćenjem navigacionih tastera na tastaturi (strelice) ili korišćenjem miša, unesite podatak u ćeliju C5, sa Tab-om (tabulator) pređite D5, a zatim i u E5, onda pritisnite taster Enter i ćelija C6 (prva donja ćelija) automatski će biti selektovana kao prva sledeća ćelija u koju može da se vrši unos podataka.
3. Uobičajeno je da postoje sve opcije za odrađivanje svega u Windows zasnovanim aplikacijama, pa tako i sam Excel nije izuzetak. Pored toga što što se gotovo svi alati nalaze „ispod“ dugmadi, na paletama, dosta standardnih komandi je takođe dostupno na desni klik miša, što sigurno štedi i vreme i smanjuje pokrete pokazivačem miša. Tako se kao najkorišćenije komande na vrhu kontekstnog menija nalaze cut, copy i paste. Ovo saznanje je vrlo važno kada pozivate kontekstni meni u ćelijama pri vrhu i pri dnu radne površine, jer se u ovim slučajevima lista komandi otvara u suprotnim smerovima. Ako znate da su navedene komande uvek u vrhu liste, smanjićete potrebno vreme za njihovo pozivanje. Možda je ušteđeno pojedinačno vreme minorno, ali ako svaki dan po osam sati radite sa tabelama, ušteda će biti znatna.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com