Mališani u Srbiji još u vrtiću lome jezik učeći šta je reciklaža, ali kad popiju sok ne znaju šta bi s praznom flašicom, a često ne znaju ni roditelji, pa uglavnom završi gde i drugo smeće. Kad bi na telefonu pronašli najbliži reciklažni kontejner, pa još i kad bi bili nagrađeni za trud, nešto bi se sigurno promenilo. S tom idejom su u „Smart siti čelindž” ušli Nemanja Janić i Marko Kaličanin i napravili su pametnu presu za flaše i limenke.
Njihov tim „Solagro” jedan je od finalista ovog takmičenja, kojim su organizatori hteli da pomognu mladima da uz pomoć novih tehnologija olakšaju život sebi i svojim sugrađanima i promovišu razvoj „pametnih” gradova.
Nemanja i Marko već dve godine imaju start-ap za razvoj reciklažnih presa, ali ovo će biti prva koja komunicira sa korisnicima. Ona ih upućuje kako da recikliraju i na kraju izbacuje kod koji se verifikuje kroz aplikaciju i donosi poene. Svako će od sponzora moći da dobije određene popuste ili proizvode. Takođe, svako će moći da predloži lokaciju za novu presu.
– Imamo stanare na Voždovcu koji žele da od reciklaže plate održavanje zgrade. Želimo da ljudi kroz ovakav sistem motivacije steknu naviku da drugačije odlažu i ostali otpad jer vide korist za zajednicu – kaže Nemanja Janić.
U svetu se na razne načine građani podstiču da ne štede noge nego gorivo. Nenad Barugdžić i njegov tim veruju da će njihova aplikacija „Bike Walk” motivisati sugrađane da što manje koriste automobile.
– Ona prepoznaje način kretanja, da li neko vozi bicikl, stoji ili trči. Telefoni imaju žiroskope, a koristili smo dži-pi-es i još neke načine da utvrdimo koliko je ko prešao kako bismo nagradili građane koji umesto automobila koriste bicikl, trče ili šetaju – objašnjava Barugdžić.
Za nagrade tek traže sponzore. Ideja je da to bude neka poreska olakšica, besplatni minuti za telefon ili popusti u sportskim radnjama.
Po uzoru na svetske gradove, takmičenje su prvi put u Srbiji organizovali udruženje mladih BEUM i kompanija „Telenor” kako bi promovisali preduzetništvo i start-ap kulturu i motivisali mlade da svojim primerom pokažu kako mogu da stvore lepšu budućnost za sebe i sugrađane.
– Drugi cilj je da promovišemo koncept pametnih gradova, tržište novih tehnologija koje izuzetno brzo raste. To je pravac u kom se svet kreće. Srbija hvata korak, ali nedovoljno brzo. Ova scena je vrlo otvorena za nove ideje i inovacije, samo je potrebno da mlade neko upozna sa pravim ljudima – kaže Đorđe Đorđević, predsednik BEUM-a.
Odabrani timovi prošli su višemesečnu obuku u Aj-Si-Ti habu u Beogradu, a pomoć će imati još nekoliko meseci dok njihova mlada preduzeća ne stanu na noge.
Među njima su i autori aplikacije „nahrani” (Feed), koja bi trebalo da smanji bacanje hrane u restoranima. Na ideju je došla Jovana Bobić, koja je živela u Italiji i Danskoj i videla koliko se u svetu vodi računa o tome.
Zasad je obuhvaćeno dvadesetak restorana koji će korisnike obaveštavati o sniženim cenama obroka koji bi se inače bacili, a neprodate ostatke doniraće beogradskoj organizaciji Banka hrane.
Štednja je motivisala i programere aplikacije za pametnu kupovinu. Uz „veverion”, korisnici će kao veverice „sakupljati” namirnice tamo gde su najjeftinije.
– Radili smo analizu svojih mesečnih korpi i zaključili da na ovaj način može da se uštedi 5.000 dinara mesečno. Planiramo da kasnije omogućimo nešto kao „Uber” za šoping. Da neko objavi spisak za kupovinu, a neko drugi, na primer, komšija koji se zatekao u prodavnici donese namirnice uz malu proviziju. Zaključili smo da mnogo ljudi nema vremena da ide u nabavke i da bi bili spremni da nekome plate, a opet bi uštedeli – objašnjava Mihailo Jovković, jedan od autora.
Programer aplikacija Dušan Dimitrijević krenuo je od ličnog problema – kako da okupi ekipu za mali fudbal i rezerviše termin. Njegov tim osmislio je aplikaciju „timster”, koja olakšava korisnicima da organizuju svoj sportski život.
– Poenta je da nađu protivničku ekipu i teren blizu da ne bi morali da idu na drugi kraj grada. Biće i onlajn sistem rezervacija, jer to zna da oduzme dosta vremena – objašnjava Dimitrijević.
Lični problem pokrenuo je i Irmu Hadžifejzović i njeno društvo strastvenih čitalaca.
– Obično čekamo sajmove i sniženja da dođemo do nekih skupljih izdanja. Palo nam je na pamet da menjamo knjige kojima se više ne vraćamo. Svako bi na našu aplikaciju „aleksandrija” postavio svoju biblioteku i listu želja. Zaradu bismo mogli da ostvarimo od izdavača koji bi preko aplikacije prodavali knjige s greškom po manjoj ceni – predstavlja ideju svog tima.
Jedan od članova žirija, koji će u subotu proglasiti najbolje ideje i nagraditi prva tri tima (5.000, 3.000 i 2.000 evra), jeste i ambasadorka Izraela Alona Fišer Kam, jer pobednička ekipa dobija i dvonedeljno nagradno putovanje u ovu zemlju, poznatu po razvijenom IT sektoru.
(Jelena Kavaja, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com