Poznavanje reči, to jest izraza za brojeve, nije potrebno da bismo znali da računamo, pokazala je nova studija koju su sproveli australijski i britanski naučnici na deci Aboridžina, objavljeno je u listu "Science Daily". U istraživanju su učestvovala deca iz dve aboridžinske zajednice koje nemaju reči ili gestove za brojeve. Studija je pokazala da su deca uprkos tome sposobna da obavljaju računske operacije i zadatke s brojevima.
Ova studija je tako pokazala da je naša sposobnost računanja urođena. U naučnim krugovima postojalo je čvrsto verovanje da je za baratanje brojevima iznad tri potrebno imati reči za njih, to jest da bismo imali koncept broja 4, moramo za taj broj da imamo i odgovarajući izraz. Ipak, ova studija je dokazala da u ljudima postoji urođeni sistem za prepoznavanje i korišćenje brojeva i da manjak reči ne sprečava izvršavanje numeričkih zadataka.
U nekim aboridžinskim zajednicama komunikacija se sastoji i od gestikulacije, ali gestovi za brojeve ne postoje. U sklopu studije naučnici su radili s decom u životnom dobu od četiri do sedam godina koja žive u društvu nastanjenom na rubnom delu pustinje Tanami. Oba plemena imaju izraze za "jedan", "dva", "nekoliko" i "mnogo", dok izraz za brojeve nemaju. Ipak, u brojnim zadacima koje su naučnici postavljali mališanima pokazalo se da osnovni numerički koncepti zavise od urođenog mehanizma. Ovo otkriće moglo bi da posluži kao objašnjenje zašto deca s razvojnom diskalkulijom imaju poteškoća u savladavanju aritmetike. Ona, uprkos tome što imaju bezbroj mogućnosti za savladavanje aritmetike, to ne mogu, jer im je za to potreban urođeni mehanizam razvijen drugačije nego kod ostale dece.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com