Poslovica „Ko rano rani, dve sreće grabi“ konačno se pokazala netačnom. Naime, nova istraživanja otkrivaju da su noćobdije u proseku pametnije, bogatije i uspešnije.
Prema izveštaju objavljenom u časopisu ScienceNews, naučnici su podelili dobrovoljce u dve grupe – one koji vole da rano ustaju i one koji radije ostaju dugo u krevetu. Tokom istraživanja svi su odlazili u krevet u svoje uobičajeno vreme. Stručnjaci su testirali njihove reakcije i pažnju, a aktivnosti mozga snimali su skenerima. Obe grupe ispitanika bile su podjednako uspešne veoma kratko vreme posle ustajanja.
Međutim, deset sati posle ustajanja, „noćne ptice“ su zablistale, bile su brže i pažnja i koncentracija su im bile na višem nivou. Uprkos tome što su spavali svojim uobičajenim ritmom i bili isto vreme budni, ranoranioci su se brže umarali. Dr Filip Penje (Philippe Peigneux) s Univerziteta Libre u Briselu (Belgija) kaže da su tokom večernjih testiranja noćni tipovi ljudi bili odmorniji i brže su obavljali postavljene zadatke. Oni su takođe u proseku bogatiji i uspešniji od jutarnjih tipova.
Ranija istraživanja su pokazala da je kasno ustajanje verovatno zapisano u našoj DNK. Stručnjaci veruju da je podelu na dva tipa stvorila evolucija još u kamenom dobu. Noćne ptice ostajale su na straži, dok su jutarnji tipovi koristili rane sate da bi nabavili hranu. Potreba za većim brojem ranoranilaca pokazala se tek kasnije, s razvojem poljoprivrede, i tada je verovatno nastala slavna, ali sada već dokazano pogrešna poslovica.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com