Papirni DVD

Do pre nekoliko godina elektronski uređaji od papira bili su neuobičajena i gotovo neverovatna stvar. Međutim, posle pojave prvih papirnih uređaja (mobilnih telefona), usledili su i mnogi drugi, tako da je korišćenje papira u kombinaciji sa elektronskim komponentama već postalo uobičajena pojava. Još jedan primer te vrste su papirni DVD diskovi, koje je poznata japanska kompanija Sony realizovala u saradnji sa kompanijom Toppan Printing Corporation (takođe japanska kompanija, poznata u oblasti štampanja).

Papirni DVD zapravo nije u potpunosti napravljen od papira, ali u sastavu materijala njegova količina ipak preovladava (51 odsto). Time je omogućeno da cena ovog diska bude znatno niža od cene standardnih DVD diskova. Pored toga, ovaj disk će imati i znatno veći kapacitet memorijskog prostora u odnosu na standardne DVD diskove. Na njemu će moći da se zapamti 25 gigabajta podataka, što je pet puta više od trenutno korišćenih DVD diskova (njihov kapacitet je 4,7 gigabajta).

Novi Sony DVD disk koristi BD (Blue-ray Disc) tehnologiju za upisivanje podataka. To je tehnologija nove, treće generacije optičkih DVD diskova sa plavim laserskim zrakom, koju uvodi Sony i još nekoliko japanskih kompanija. Prve dve generacije su CD i DVD diskovi sa crvenim laserskim zrakom. U slučaju CD-a koristi se crvena svetlost talasne dužine 780 nanometara i ostvaruje kapacitet od 650 do 700 megabajta, dok je kod DVD-a talasna dužina crvene svetlosti 650 nanometara, a kapacitet 4,7 gigabajta. BD diskovi koriste plavi laserski zrak sa talasnom dužinom od 450 nanometara, što omogućava smeštaj podataka na disku sa većom gustinom i veći ukupan kapacitet.

Po izjavi predstavnika kompanije, jedan od razloga zbog kojih je Blue-ray Disc tehnologija izabrana za realizaciju papirnog DVD-a je i to što laserska svetlost u slučaju ove tehnologije ne prolazi kroz supstrat (podlogu). Prednost papirnog DVD diska, kao i ostalih uređaja od papira, vrlo je značajna i sa gledišta ekologije. To su uređaji koji se lako mogu reciklirati, što je opšta tendencija savremene proizvodnje radi efikasnijeg očuvanja životne sredine.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com