Veoma često daje se savet da nipošto ne bi trebalo da zapostavite prijatelje jednom kad nađete dečka ili devojku. Nekima je lako da se tog saveta drže, ali nekima i nije – nekad se dešava da se toliko zanesete u vezu da u potpunosti zaboravite na prijatelje, a onda u jednom trenutku shvatite da vam užasno nedostaju i ne znate kako da im ponovo priđete.
U tinejdžerskim godinama prijatelji su često važniji od dečka ili devojke, tako da mnogi nikada ne dospeju u opisanu situaciju. Biće oni s dečkom ili devojkom, ali ih veza neće navesti da u toj meri izgube glavu da samo na voljenu osobu misle i uopšte se ne viđaju ni sa kim drugim.
Međutim, dešava se i da vas emocije ponesu, da se u toj meri zaljubite, da niste u stanju da se koncentrišete ni na šta drugo osim na voljenu osobu. Ako ste u istoj školi, za vreme svakog odmora trčite da se vidite s njom. Sve slobodno vreme provodite zajedno. Kada ste fizički odvojeni jedno od drugog, samo na tu osobu mislite. Nije da vi više ne volite svoje prijatelje, da vas neko pita o tome i da zastanete i razmislite, osetili biste da ih volite isto koliko i pre. Samo, i ne setite ih se.
A onda u jednom trenutku shvatite šta vam se dešava. Setite se prijatelja i shvatite koliko dugo niste pričali s njima. I voljena osoba se ponaša slično vama, viđa se samo s vama i ni sa kim više. Tako imate dva problema. Jedan je taj što su prijatelji počeli da vam nedostaju sad kad vam je mozak ponovo proradio, ali niste sigurni da bi vas uopšte hteli nazad u svom društvu. A drugi je što ne znate kako da kažete voljenoj osobi da biste voleli da se ponovo viđate s prijateljima, što znači da ćete s njom provoditi nešto manje vremena nego ranije (vodićete vi nekad i dečka na ta viđenja, ali ne verujete da će to uvek biti izvodljivo).
U takvoj situaciji najbolje je da prvo razgovarate s dečkom i da mu kažete kako se osećate. Kažite mu da vam vaši prijatelji nedostaju i da biste volele da se vidite s njima i da izlazite i s njima. Pitajte ga kako se on oseća, da li i njemu nedostaju njegovi prijatelji, i stavite mu do znanja da vam ne bi smetalo da se on viđa s njima (samo nemojte da to zvuči kao da malo dete šaljete napolje da se igra da vam ne bi smetalo).
Sasvim je moguće da su i njemu njegovi ortaci počeli da nedostaju, s tim što je momcima nešto lakše jer oni ne osećaju potrebu da pričaju s prijateljima onoliko koliko devojke; radije će s njima igrati basket ili fudbal. Dobro bi bilo ako s dečkom možete da postignete okviran dogovor koliko bi ko provodio vremena s prijateljima a da se nijedno od vas dvoje ne oseća zapostavljeno.
Sledeći korak jeste da se vratite svojim prijateljima. Hoće li biti uvređeni što ste ih toliko dugo zanemarili? Sasvim moguće. Iskreno im se izvinite i objasnite zašto vas toliko dugo nije bilo (pod ovim mislimo da im kažete šta osećate prema tom dečku i u kojoj ste meri bili nesposobni da mislite na bilo šta drugo – verovatno već znaju da je dečko razlog zbog koga ste ih zanemarili).
Ako su vam dobri prijatelji, prihvatiće vaše izvinjenje i biće im drago što ste se vratili, čak i ako niko od njih još uvek nije iskusio takvu vezu i ne može sasvim da razume kakav je to osećaj (ako je neko iskusio takvu vezu, biće vam još lakše, jer će odlično znati kako je to) – i, vrlo verovatno, hteće da im ispričate apsolutno sve o tom momku i šta ste sve radili.
Srećno!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com