Nije retko uverenje da su osobe koje imaju puno novca uobražene, da se ponašaju kao da su bolje od svih, kao da bi svi sad trebalo da im se klanjaju. Mada ima takvih osoba, to što neko ima više novca nego neko drugi nije nužno povezano s uobraženošću.
Istina je, ima onih čiji roditelji imaju puno novca pa se onda razmeću svim stvarima koje za novac svojih roditelja nabavljaju – skupa, firmirana garderoba, nove patike, nove cipele, najnoviji model mobilnog telefona (većinu opcija i ne koriste, ali nema veze, glavno je da mogu da se pohvale novim mobilnim), letuju i zimuju na skupim mestima, hvale se čime god stignu.
Nije vam baš jasno čime se to toliko hvale, šta je u tome čime se hvale njihova lična zasluga – nisu oni zaradili taj novac, nego njihovi roditelji, tako bi svako čiji roditelji imaju novca mogao da se razmeće novim i skupim stvarima. Ali, baš kao što ima takvih osoba, ima i onih čiji roditelji puno zarađuju, a opet nisu uobraženi. Ponašaju se sasvim normalno – mogu i oni da nose skupe stvari, ali se ne razmeću njima, nekad hoće i da vam ih pozajme, ako ih zamolite za to. Bude im normalno i da čašćavaju prijatelje, opet bez razmetanja – oni imaju, vi imate manje, dragi ste im, podeliće s vama, nije im problem.
S druge strane, ima i onih koji nemaju nešto puno novca, a uobraženi su, zbog ovog ili onog (jer dobro izgledaju ili su uobrazili da dobro izgledaju, ili imaju super ocene pa veruju da su zbog toga bolje osobe od slabijih đaka, ili…). Njihova uobraženost veze nema s količinom novca kojom raspolažu, a uobraženi su baš koliko i neki od imućnih.
Poenta? Uobraženost nema veze s novcem. Neki ljudi s novcem su uobraženi, neki nisu, nego su baš „kul“. Neki ljudi bez novca su uobraženi, neki nisu. Sve to znači da ne treba unapred pretpostaviti da je neko ko ima novca sigurno uobražen (baš kao što ni super frajer ili fenomenalna riba ili pobednik na takmičenjima uopšte ne moraju da budu uobraženi), već osobu treba upoznati, pa tek onda suditi o njenom karakteru.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com