Dođu vam prijatelj ili prijateljica u posetu, a vi ste baš tada za kompjuterom, surfujete internetom. Usput proveravate i poštu. Kažete prijatelju ili prijateljici da sačekaju samo malo, sad ćete vi. Usput bacate pogled na mobilni, da vam nisu promakli neki poziv ili poruka. Ako vam je stigla poruka, naravno, smesta ćete odgovoriti na nju.
Kad shvate da će se vaše "sad ću ja" malo odužiti, prijatelj ili prijateljica počnu razgovor s vama. Odgovarate im, naravno – nimalo vam ne smeta što nisu čekali da završite, super je što im ne smeta što ste za kompjuterom dok su oni kod vas, znači da možete da nastavite – pa surfujete i dalje, i dalje često proveravajući poštu (ako je nešto stiglo, smesta odgovarate), i dalje smesta odgovarajući na poruke koje vam stižu preko mobilnog.
Ovo je bio malo drastičniji primer. Nešto manje drastičan je – sedite s prijateljima, svi svaki čas odgovarate na SMS poruke, a uz to i ćaskate. Neko bi mogao da upita šta tu fali, to je baš "kul". Oštar odgovor bio bi da tu fale delovi mozga.
U nedavno sprovedenom istraživanju – istraživanje je bilo među mladim zaposlenim osobama, ali rezultati su primenljivi i na tinejdžere – ispitanici su bili zamoljeni da reše neke zadatke povezane s njihovim poslom. Prvo im je dopušteno da rade u mirnom okruženju; posle toga, radili su u okruženju u kome su bili "bombardovani" telefonskim pozivima, mejlovima i SMS porukama (mada im je bilo zabranjeno da se javljaju na telefon ili da proveravaju poruke). Rezultati?
Sposobnost fokusiranja na zadati problem drastično im je opala (i to muškarcima dvostruko više nego ženama). Pored toga, opala im je i inteligencija – koeficijent inteligencije (IQ) im je opao za deset, što je dvostruko više nego što opadne onima koji puše marihuanu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com