Stidljivost nije sama po sebi loša, ali će oni jako stidljivi u različitim situacijama imati raznorazne probleme. Jedna od takvih situacija je i susret sa strancem (stranac u smislu nepoznate vam osobe, ne nekoga iz druge zemlje).
Recimo, niste sigurni gde ste, bilo da se radi o delu vašeg sopstvenog grada koji vam je nepoznat, ili o nekom drugom gradu. Tu je najjednostavnije pitati nekog prolaznika kuda bi trebalo da idete – ali vas vaša stidljivost spreči u tome. Da ne bude zabune, svakako da ne bi trebalo prići nekom prolazniku koji vam sumnjivo izgleda, kao neko ko bi vas mogao povrediti – pred takvim bi dobro bilo ne pokazivati nikakvu nesigurnost, i praviti se da tačno znate kud idete – ali ako vam prolaznik normalno izgleda, dovoljno bezopasno, nema nikakvog razloga da se ustežete da pitate za ono što vam je potrebno. Jeste, može se desiti da ispadne da je to neka neprijatna osoba, ali šta s tim? Eventualno ćete čuti neke ružne reči i nećete dobiti tražena uputstva, nikakva tragedija, pitaćete nekog drugog. A ako ne pitate uopšte, može se desiti da satima lutate, onda kada je jedno jedino pitanje moglo da reši vašu nedoumicu.
Druga vrsta situacije kada ste stidljivi u susretu sa strancem može biti da vas neko pita za pomoć, ne sviđa vam se ta osoba i ne želite da učinite to što od vas traži (na primer, da je nekud odvedete, ili da maltene uđete u njena kola da biste joj objasnili kuda treba da ide), ali ste suviše stidljivi da je odbijete. E, u takvoj situaciji, apsolutno zaboravite na stidljivost i na mogućnost da se izblamirate – sklanjajte se! Ne ulazite kod nepoznatih u automobil niti se približavajte suviše (mogu sasvim lepo da vas čuju i ako im niste na dohvat ruke), ne izigravajte turističkog vodiča nepoznatima, jer vi te ljude ne znate i ne znate šta zapravo hoće. Može da ispadne blam ako samo pobegnete, ali je bolje da se izblamirate nego da budete povređeni zbog neopreznosti. Još jednom: ako vam je nešto sumnjivo, sklanjajte se!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com