Prijatelje, neretko, imamo razne, s nekima volimo često da se viđamo, onoliko koliko nam obaveze dopuštaju, a neki nas u čestim susretima žestoko nerviraju. S ovim drugima je najbolje viđati se retko – tako uživate u njihovom društvu, a ne nervirate se često.
Recimo, prijateljica koja redovno kasni. Ako se retko viđate s njom, to i ne smeta baš mnogo, za ta retka viđenja ćete je sačekati, ali zaista je iritirajuće kad svaki čas morate da je čekate i još i vi zbog nje kasnite. Ili veoma brbljiva prijateljica – simpatično je povremeno je videti, ali ne biste bile u stanju često da je slušate. Ili prijateljica koja puno priča o svom ljubavnom životu; jednom mesečno ste u stanju da slušate o tome, češće od toga niste, dobijete želju da ujedate i da je pitate radi li ona još nešto u svom životu.
Mogućih primera je mnogo, a zajedničko im je to da se radi o osobama koje su vam drage, neke manje, neke više, svakako vam je stalo do njih – ali vas nervira ili vam je prenaporno da se često viđate s njima, čak i ako vam to obaveze dopuste. U takvim slučajevima sasvim je normalno s tim prijateljicama se viđati tek povremeno, ničeg lošeg tu nema.
Ima onih koji se stide toga da sebi priznaju da neku osobu koja im je prilično draga jednostavno nisu u stanju da podnesu "u većim dozama". Zapravo, ničega tu za stid nema, to je potpuno normalno. Neki ljudi su predivni i neobavezujući i s njima vam se sve čini lako, i uživanje je često se viđati s njima; neki drugi, premda nimalo lošiji kao osobe, jednostavno nisu neko u čijem ste društvu u stanju često da uživate. To je sasvim u redu. Priznajte sebi da je takva situacija i s takvim osobama se ređe viđajte – na taj način ćete i dalje moći da uživate u njihovom društvu, i oni u vašem, umesto da vas "dovedu do ludila" i do toga da se izvrištite na njih.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com