O svakom od nas ljudi će pričati, kako oni koji su nam na neki način bliski, tako i oni s kojima se ređe viđamo. Može se desiti da oni koji su zaludni o nama pričaju puno, i ne baš na laskav način, a može se desiti i da saznamo šta su o nama pričali. I ne bude nam milo.
Konkretan primer: slučajno ste od nekog saznali da su dve vaše rođake pričale o vama na okupljanju kome vi niste prisustvovali, i da se rasprava povela oko toga što vi ne nosite grudnjak, čak je bilo i priče o tome ko bi trebalo da vas natera da se ponašate kako dolikuje. Ako ste na ovo pomislili da se to da li vi nosite grudnjak nikog ne tiče, potpuno ste u pravu. To je vaša stvar (ne mislite da činite nešto nepristojno niti neprimereno), kao i razlozi za to. Ali, nemate način da takve razgovore sprečite. Pored toga, kad bismo saznali šta sve ljudi pričaju o nama kad nismo tu, naročito rodbina i prijatelji, verovatno se ni sa kim ne bismo družili.
Ono što se mnogima desi kad čuju da su bili predmet takvog ili sličnog razgovora jeste da počnu pomalo da strepe od sledećeg okupljanja. Šta će se tada desiti? Kako bi trebalo reagovati? Međutim, razloga za takve strahove u najvećem broju slučajeva nema.
Kao jedno, pošto nošenje ili nenošenje grudnjaka jeste lična stvar (kao i gomila drugih privatnih stvari o kojima se diskutuje u našem odsustvu), nije verovatno da će bilo ko imati hrabrosti da vam nešto otvoreno kaže. Kao drugo, ako baš želite da budete sigurni, možete s tom temom veselo početi sami – recimo, tako što ćete na okupljanju kojeg se pribojavate vedro pitati prisutne o čijem će se donjem vešu tog puta raspravljati. Najverovatnije niko neće hteti da priča o tome. A čak i da se oglasi ona rođaka koja smatra da vas treba naučiti tome da ste obavezni da nosite grudnjak, i kaže: „Tvom“, na to možete, veselo kao i ranije, da odgovorite da se o vašem donjem vešu već pričalo, da je sad na nekog drugog red, i da nominujete nju.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com