Kancelarijski razgovori umeju da budu najcrnje ogovaranje i zato ima onih koji se trude da sva ta kancelarijska okupljanja izbegavaju i da samo rade svoj posao. Međutim, ti razgovori umeju da budu i te kako korisni, pa bi u njima ipak trebalo učestvovati.
Većina ljudi će sa zadovoljstvom slušati kancelarijske pričice, ogovaranja i tračeve, pa i sami ispričati nešto "sočno". Ima, međutim, i onih kojima takvo ponašanje ne prija, i to u toj meri da se iz svih kancelarijskih razgovora u potpunosti isključuju. To ipak nije dobro, jer tako propuštaju dragocene mogućnosti da štošta saznaju – i ne mislimo pri tom na to ko s kim spava i šta je ko kome rekao.
Statistike, naime, pokazuju da je osamdeset odsto kancelarijskih razgovora u vezi sa samim poslom. Može vam se činiti da priča o tome ko, šta i s kim ima više, ali to je samo zato što su takve priče "sočnije" i bolje ostaju u pamćenju. Izbegavanjem kancelarijskih razgovora propuštate, dakle, priliku da čujete dragocene informacije o projektima unutar firme, propuštate šansu da budete u toku. Čućete, naravno, i gomilu nagađanja, ali neka od tih nagađanja će se obistiniti – a što pre saznate neku informaciju, pre je možete upotrebiti. Ako, recimo, saznate da se priprema neki projekat još pre nego što to bude zvanično saopšteno, možete smisliti kako biste vi doprineli tom projektu i dostaviti svoj predlog šefovima pre nego što to uradi neko drugi.
Ipak, u tim razgovorima stvarno se mogu čuti raznorazne "prljavštine"! Mogu, ali to ne znači da ćete vi na taj način uprljati ruke – dovoljno je da ćutite i da sami ne doprinosite tračarenju. Glasine upamtite (s dozom sumnje, naravno) i ako u njima ima nečeg upotrebljivog za posao, iskoristite, ali bez daljeg prepričavanja i širenja unaokolo. Na taj način iz situacije izvlačite najbolje, a sami ostajete čisti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com