Harvardski psiholog Danijel Gilbert u svojoj knjizi „Spoticanje o sreću“ opisuje sve ono što je prouzrokovalo da pogrešno zamišljamo sutrašnjicu i netačno procenjujemo svoja buduća zadovoljstva.
Njegov “Iznenađujuća nauka o sreći” Ted govor je pogledalo 19.446.236 ljudi, a ovo su neki njegovi delovi.
“Evo dve različite budućnosti koje vas pozivam da zamislite, možete pokušati da ih simulirate i kažete mi koju mislite da biste možda radije izabrali. Jedna od njih je dobitak na lotou. To je oko 314 miliona dolara. A druga je, postati paraplegičar. Dakle, razmislite o tome na trenutak. Verovatno mislite da uopšte ni ne morate da razmišljate.
Ono što je zanimljivo je da postoje podaci o ove dve grupe ljudi, podaci o tome koliko su srećni. I ovo je upravo ono što ste i očekivali, zar ne? Ali ovo nisu stvarni podaci. Ja sam ih izmislio!
Ovo su podaci. Pali ste na blic pitanju, a nije prošlo ni pet minuta predavanja. Jer činjenica je da godinu dana nakon gubitka funkcije nogu, i godinu dana nakon dobitka na lotou, srećni dobitnici i paraplegičari su zapravo podjednako zadovoljni svojim životima…
Nemojte biti previše razočarani jer ste pali na prvom blic pitanju, jer svi padaju na svim blic pitanjima sve vreme. Istraživanje na kom je radila moja laboratorija, na kom su radili ekonomisti i psiholozi širom zemlje, otkrilo nam je nešto zaista zapanjujuće…
Iz studija sprovedenih na terenu i u laboratoriji, zaključujemo da pobediti ili izgubiti na izborima, steći ili izgubiti ljubavnog partnera, dobiti unapređenje ili ne, proći ispit na fakultetu ili ne, i tako dalje, imaju daleko manji uticaj, intenzitet i trajanje nego što ljudi očekuju. Zapravo, nedavna studija – ovo me fascinira – nedavna studija koja pokazuje kako velike životne traume utiču na ljude, navodi da ukoliko se dogodilo pre više od tri meseca, sa svega nekoliko izuzetaka, nema apsolutno nikakvog uticaja na vašu sreću…
Zašto? Zato što se sreća može sintetisati…
Ljudska bića poseduju nešto što bi se moglo okarakterisati kao psihološki imuni sistem. Sistem kognitivnih procesa, uglavnom nesvesnih, koji im pomažu da promene svoj pogled na svet, kako bi se mogli osećati bolje po pitanju svetova u kojima se nalaze.
Mi sintetišemo sreću, ali mislimo da je sreća nešto što se pronalazi.
Dopustite mi da za početak pokažem eksperimentalnu paradigmu koja se koristi da bi se demonstrirala sinteza sreće među običnim ljudima. I ovo nije moj izum. Ovo je 50 godina stara paradigma poznata kao paradigma slobodnog izbora. Veoma je jednostavna. Izložite, recimo, šest predmeta, i zamolite ispitanika da ih poređa prema stepenu sviđanja. Pošto ih eksperiment o kom ću govoriti koristi, ovo su Moneove reprodukcije.
https://twitter.com/themontmarte/status/1367353877071335427
Dakle, svako može da ih poređa prema stepenu sviđanja. Sada vam nudimo izbor: ‘Slučajno imamo nekoliko reprodukcija viška u ormaru. Daćemo vam jednu kao nagradu, da je ponesete kući. Nekim slučajem imamo broj tri i broj četiri’, kažemo ispitaniku. Ovo je malo teži izbor, jer nijedna od njih vam se ne sviđa mnogo više od one druge, ali prirodno, ljudi uglavnom biraju broj tri jer im se sviđa malo više od broja četiri.
Nakon određenog vremena, to može biti 15 minuta ili 15 dana, isti stimulusi su prezentovani ispitaniku, i ispitanik je zamoljen da ih ponovo oceni. ‘Recite nam koliko vam se sada sviđaju.’
Šta se događa? Posmatrajte kako se sreća sintetiše. Ovo je rezultat koji se ponavljao iznova i iznova. Upravo gledate kako se sreća sintetiše.
Želite li da vidite opet? Sreća!
‘Ona koju sam dobio je toliko bolja nego što sam mislio! Ona druga je tako bez veze!’ To je sinteza sreće.”
(Nova.rs)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com