Pisali smo o tome kako je danas teško koncentrisati se na ono što imate sad da uradite, i zašto je to tako, kao i kako se smiriti i dovesti mozak u stanje u kome je sposoban da se usredsredi da konkretan zadatak pred vama. Onda taj zadatak valja i obaviti – a to, uprkos smirenosti i koncentrisanosti, ne ide uvek lako.
Nekada, iako ste se smirili, smislili šta ćete s problemom koji vas je tištio i zbog koga niste mogli da se usredsredite na ono što sad treba da uradite, i dalje nikako da počnete s obavljanjem toga. To bi moglo da bude zato što je zadatak pred vama izuzetno važan pa vas to plaši, ili je jako dosadan i unapred vam se ne radi. I onda odugovlačite – recimo, počnete još jednu partiju pasijansa na kompjuteru. Tada nije loše upitati sebe šta je to što ne radite u tom trenutku, a trebalo bi. Time još uvek ne počinjete s obavljanjem zadatka, ali sebe mentalno približavate tome.
Postoji prilično brz način da sebe motivišete da konačno obavite tu stvar, a to je da podsetite sebe šta ćete time postići (rešiti finansijski problem, skinuti još jednu stavku s liste obaveza, biti dobra prijateljica ili dobra mama…). Možete i da se zapitate kakvu ćete štetu imati od odugovlačenja, ili, pozitivnija varijanta, zamislite rezultat obavljenog zadatka. A ako se radi o tome da vas plaši to što je zadatak koji je pred vama izuzetno važan, pozovite neku dragu osobu za koju znate da će vas ohrabriti i da će izraziti poverenje u vaše sposobnosti. Jedno istraživanje je pokazalo da pozitivan uticaj ima već to što takvu osobu zamislite, da već i to može biti dovoljno da vas pokrene i da vas održi fokusiranim na zadatak.
Uz sav vaš trud, stres bi i dalje mogao da vas spreči da se koncentrišete na ono što morate da obavite. Neke studije pokazuju da je jedino što je dovoljno snažno da se izbori s emocijama koje uzrokuje stres osećaj zahvalnosti. Taj osećaj smanjuje količinu norepinefrina, hormona koji aktivira bori-se-ili-beži nagon. Samo, za šta da budete zahvalni?
Ako se potrudite, moguće je setiti se mnogo toga. Dobar metod je da svako veče zapišete pet stvari za koje ste tog dana zahvalni, makar se radilo i o sitnicama. Japanci imaju veoma upotrebljivu alternativu: recimo, kupite sendvič kojim ćete utoliti glad na poslu i mentalno izlistate kome sve treba da budete zahvalni što je taj sendvič dospeo do vas – zemljoradnicima koji su uzgojili i požnjeli pšenicu, onima koji su je samleli i napravili brašno od nje, pekarima koji su napravili kiflu, prevoznicima koji su dostavljali sve sastojke za sendvič… Spisak ljudi koji su se potrudili da vam taj sendvič bude dostupan je dugačak, zar ne? Kada tako gledate na stvari, znatno više cenite to što je taj sendvič dospeo do vas, plus je uz takve misli zaista teško ostati pod stresom.
Konačno dospete u fokusirano stanje koje vam omogućava da obavite zadatak koji je pred vama. I konačno ga i obavite.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com