Novinar portala „El-Ej-Di bajbl“ Džejms Doson u nedavnom članku analizirao je gornju granicu starosti ljudi.
U nastavku prenosimo delove njegovog članka.
Koliko god je život zabavan dok smo mladi, jednom kada dođete u doba kada vas stalno muče bol u leđima, erektilna disfunkcija i gubitak pamćenja — da li biste zaista želeli da živite zauvek?
Prema statističaru Džonu Ejnmahlu, to nije nešto zbog čega bi iko od nas trebalo da se brine. Njihovo istraživanje, sprovedeno na 75.000 Holanđana koji su umrli tokom proteklih 30 godina, procenjuje da je maksimalni ljudski životni vek oko 115 godina.
Iako se tokom tog vremenskog okvira povećala prosečna dob do koje živimo, on veruje da je gornja granica ostala ista.
Profesor Ejnmahl i njegovi saradnici sa Odseka za ekonometriku na Univerzitetu Tilburg utvrdili su da je gornja granica ljudskog životnog veka 115,7 godina za žene i 114,1 godina za muškarce.
U proseku, ljudi žive duže, ali najstariji među nama nisu ostarili tokom poslednjih 30 godina, rekao je Ejnmahl.
„Bez obzira na to, gornja se granica nije promenila“, dodaje on.
Istraživači u Americi došli su do sličnog zaključka prošle godine. Objavili su da se maksimalni životni vek ujednačio devedesetih godina prošlog veka i dosegnuo najviše do 115 godina.
Međutim, u to istraživanje ne uklapa se Indonežanin Mbah Gotho koji je umro prošle godine, navodno u 146. godini.
Mbah, iz centralne Jave, prošle godine je pokazao dokumentaciju u kojoj piše da je rođen 31. januara 1870. godine i po tome je bio najstariji čovek na svetu.
Naravno, velik broj ljudi mu nije verovao jer je bio i veliki pušač, ali indonežanske vlasti potvrdile su da su papiri ispravni.
Indonezija je počela da beleži rođenja tek 1900. godine, pa su moguće greške, piše Doson.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com