Svako ko voli životinje i ko ima ili je imao mezimca zna koliko može da boli kada vam ljubimac nestane. A svako ko ima ili poznaje decu zna koliko tek ona mogu da budu ojađena gubitkom mezimčeta. Verovatno vam nije teško da zamislite koliko je petogodišnja devojčica teško podnela to što joj je ljubimac nestao – i koliko je bila srećna kada joj je vraćen.
Pre pet godina, tada petogodišnja, Natali Vilasiz iz Kvinsa u američkoj državi Njujork bila je najsrećnija devojčica na svetu kada je na poklon dobila preslatko štene rase bigl, štene koje je dobilo ime Roko. Nažalost, svega nekoliko meseci kasnije nemirna kuca se provukla ispod ograde i nestala. Mala Natali je bila neutešna, zajedno sa svojom porodicom svuda je lepila plakate s Rokovom slikom, svuda su ga tražili, svuda se raspitivali, i stalno se nadala da će joj se njena kuca vratiti. Međutim, Roko je nestao, i niko nije znao gde je on. Ostala je samo njegova crvena igračka, koju je devojčica zadržala i pažljivo čuvala.
Godinu dana kasnije, roditelji su Natali kupili drugo štene, ne bi li je nekako utešili. Ovog puta radilo se o pudlici iz Ekvadora, kuci koju su nazvali Bonita. Natali se obradovala i brzo zavolela Bonitu, ali joj je i dalje nedostajao njen Roko. Prema rečima njenih roditelja, Kristine i Horhea, ona nikad nije prestala da se nada da će se Roko vratiti, i među njenim željama je tokom proteklih pet godina uvek bila i ta: povratak dragog mezimca. Kristina i Horhe su bili prilično sigurni da je Roko zauvek nestao iz njihovih života, ali nikada to nisu tim rečima rekli ćerkici.
Petog jula ove godine, dok je sada 11-godišnja Natali bila na jednoj proslavi, porodica Vilasiz je dobila poziv iz skloništa za životinje – skloništa koje se nalazi u Džordžiji, 1.370 kilometara od njihovog doma. Kada su im rekli da je njihov pas u tom skloništu, Vilasizovi nisu verovali dok im nije rečeno da je ime psa Roko. Pas je identifikovan po ugrađenom mikročipu, veoma pouzdanom metodu identifikacije.
Kada je saznala za to, Natali je želela da zajedno s ocem i starijim bratom Nikom ide po svoju voljenu kucu, ali je roditelji nisu pustili, jer su nameravali da u Džordžiju odlete, a s psom se vrate iznajmljenim kolima – vožnja od 1370 kilometara bila bi previše za 11-godišnje dete. Nakon što su stigli u Džordžiju, Horhe i Nik su videli da je Roko u sasvim dobrom stanju, samo s malom posekotinom ispod oka i flekom iza uha, izgleda da mu se tokom proteklih pet godina nije previše loših stvari desilo. Psa je neko slučajno našao kod obližnje vojne baze i doveo u sklonište. Niko nema pojma kako je pas iz Kvinsa stigao do Džordžije, pretpostavka je da ga je neko dovezao.
Treba li pominjati da je Natali, nakon što joj je njen voljeni Roko vraćen, ponovo najsrećnija devojčica na svetu?
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com