Iako je uglavnom poznato da lekove treba čuvati na hladnom i tamnom mestu ili u frižideru, postoje situacije kada roditelji nisu sigurni da je nakon izvesnog vremena bezbedno njihovo korišćenje. Ovi saveti pomoći će vam da rešite svoje dileme.
1. Gde je najbolje čuvati sirupe (koji nisu antibiotici), u frižideru ili na tamnijem mestu u ormaru?
Ako nije drugačije naznačeno, lekove treba čuvati na suhom, tamnom i hladnom mestu. Hladnim se podrazumeva temperatura do 25 stepeni. Idealni su ormarići, ali oni koji nisu u kupatilu ili kuhinji gde je vlažno i postoji velika varijacija ambijentalne temperature.
2. Koliko dugo možete čuvati sirupe za kašalj ili za obaranje temperature u frižideru?
Postoji dve vrste sirupa (suspenzija). Jedni se prave dodavanjem prečišćene vode u prah. Takve suspenzije (na primer antibiotici) obavezno se mućkaju pre davanja i koriste se sedam dana van frižidera ili deset do 14 dana ako su u frižideru. Nakon toga ih treba baciti, ako ih dete ne popije do kraja, piše Avaz.
Druga vrsta su fabrički napravljene suspenzije ili sirupi. Oni traju do označenog roka. Otvorene bočice ovih sirupa (za kašalj, spuštanje temperature…) možete čuvati u frižideru do datuma označenog na kutiji leka. Naravno, treba ih dobro zatvoriti i staviti van domašaja dece.
3. Da li ovi preparati gube jačinu nakon određenog vremena?
Ne! Možete ih koristiti dok su u roku, pod uslovom da ih čuvate kako treba. Aktivna supstanca trebala bi izdržati i šest meseci po isteku roka, ali to ne treba proveravati. Čim leku istekne rok, treba ga baciti.
4. Da li možete nastaviti koristiti lekove koje ste nosili na put, pa vratili?
Taj lijek možete koristiti ako ste ga čuvali u propisanim uslovima. Ostavite ga za sledeće putovanje, a najbolje je da mu istekne rok (koji je sada obično tri do pet godina) a da nemate potrebu da ga upotrebite.
5. Šta raditi sa sirupom protiv kašlja, za obaranje temperature ili protiv alergije ako je određeno vreme bio na sunčanom mjestu?
Sunce, ili preciznije rečeno, sunčevo zračenje nepovoljno utiče na većinu aktivnih supstanci koja se nalazi u lekovima, naročito ako je lek duže stajao (nekoliko sati ili duže) na suncu. Neki lekovi (to je uvek jasno naznačeno na pakovanju) izuzetno su osetljivi na sunce, pa i kratko vreme izlaganja dovodi do „kvarenja“.
Drugi nepovoljan faktor je toplota – lek se u zatvorenoj posudi na suncu greje, pa čak i kada spoljna temperatura i nije previsoka. To je dobro poznati efekt staklene bašte koji, naravno, važi za lekove u staklenim providnim flašicama. Visoka temperatura rastvora u kome se lek nalazi po pravilu dovodi do ubrzanog gubitka delovanja aktivne supstance. Zato je najsigurnije baciti taj lek.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com