U noći sa subote na nedelju pomerićemo kazaljke jedan sat unazad, odnosno sa tri ujutro na dva ujutro. Još jedan dodatni sat u danu mnogima pričinjava veselje. Neki će ga iskoristiti za duže spavanje, a mladi će moći da ostanu sat duže napolju. Svako menjanje sata, bilo da se pomera unazad kao što je slučaj zimi, ili unapred u prloeće, izbacuje naše telo iz „koloseka“. Remeti se naš ritam.
Slično je kao i kad putujete avionom i menjate vremenske zone. Ako letite na istok gubite vreme. Isprovocirani raniji odlazak na krevet uzrokovaće poteškoće sa snom i verovatno ćete duže biti budni tu noć. Ako letite na zapad, dobićete ekstra sate. Zaspaćete lakše ali imaćete problema s buđenjem.
Svako od nas drugačije podnosi tu promenu. Neki će se priviknuti lakše, neki teže. Svima treba otprilike jedan dan da se njihovo telo prilagodi na jedan ekstra sat. Neki ljudi posledice mogu da osećaju još nedelju dana.
Nesanica je vrlo česta
Iako se bioritam lakše prilagođava na pomeranje sata unazad nego napred, nesanica je i dalje najčešća nuspojava. Te promene najlakše padaju noćnim pticama koje imaju dodatan sat za svoje noćne aktivnosti, potvrdila su istraživanja.
Praktična primena zimskog računanja vremena, osim pomeranja satova, znači i obavezno paljenje svetla na automobilima.
Moguće su migrene, ali i pojačana osetljivost na vremenske prilike
Pomeranje sata utiče na unutrašnji sat i može da poremeti hormonalnu sliku što uzrokuje niz tegoba kao što su bolne migrene, nervoza i depresija. Zbog vraćanja sata unazad ljudi gube energiju i više osećaju vremenske prilike.
Šta možete da učinite da se što pre priviknete na ovu promenu?
Budući da je svetlo najvažnija karika u našem dnevnom ritmu pokušajte da se po danu što više izlažete svetlu, posebno sunčevom. Čim počne da pada mrak svetlo prigušite. Nije dobro po noći biti izložen jakom svetlu jer šalje poruku telu da biste trebali da budete razbuđeni, umesto da ono počne da se odmara. Ako idete po noći u toalet, nemojte paliti jaka, velika svetla. Pokušajte da osigurate lampicu koja vas neće razbuđivati i ometati već ometen ritam. Tako biste trebali da omogućite da što bolje pratite prirodni unutrašnji sat. Noć je za odmaranje, dan za aktivnosti, piše WebMD.
Uprkos tome što telo zimski prelaz lakše podnosi, valja ga pripremiti na pomeranje sata. Preporučuje se da izbegavate teške obroke u večernjim satima kao i alkohol jer remete ritam spavanja. Oni nepovoljno utiču na ravnotežu hormona zbog čega teže zaspimo i budimo se. Tešku hranu treba izbeći najmanje tri sata pre odlaska na počinak, a kafu popiti najkasnije do pet sati popodne jer bi se u suprotnom mogla javiti nesanica.
Higijena spavanja odnosi se na ono što možete da preduzmete da stvorite ugodnu atmosferu za spavanje. To znači da eliminišete kafein i alkohol tu veče, da vežbate par sat pre spavanja, uvedete uspavljujuće rituale poput tople kupke npr., a ako vam to odgovara, možete nositi i masku za oči i čepiće za uši. Takođe za ovu atmosferu bitno je legati i buditi se svaki dan u isto vreme.
Čudne stvari se događaju zbog pomeranja sata:
- Istraživači su sigurni da je pomeranje sata i u proleće krivac za veći broj saobraćajnih nesreća ponedeljkom nakon promene. Uzrok je poremećen san i manjak koncentracije koji nastaje usled toga.
- Više nesreća i nezgoda na radu u nedelji nakon promene sata. To se odnosi uglavnom na fizički zahtevne poslove – poput rudara, taksi vozača, radnika na gradilištu.
- Više je srčanih udara prva tri dana nakon pomeranja sata.
- Duže surfuju bezveze na poslu – iako to nije ništa što bi moglo ikoga fizički da ugrozi, financsjski šteti kompanijama. Zaposleni su jednostavno preumorni i slabo koncentrisani pa dnevno više besciljno surfuju nakon ove promene.
- Učestalije su glavobolje, piše Live Science.
Sve ove nuspojave češće su kod prolećnog pomeranja sata jer ljudi gube sat vremena sna i to je promena na koju se teže privikavaju nego na ovu zimsku, kada dobijaju ekstra sat, prenosi 24sata.
U Jugoslaviji usvojili pomeranje sata tek 1983.
Prvi je ideju o promeni sata predstavio američki izumitelj Bendžamin Frenklin, koji je u 18. veku smatrao da se pomeranjem sata unatrag leti iskorišćava više dnevnog svetla.
Ideja pomeranja sata, odnosno uvođenja letnjeg računanja vremena prvi put zaživela je u Nemačkoj za vreme Prvog svetskog rata, s argumentom uštede energije. To je uskoro prihvatila i Velika Britanija. Nakon kraja rata, većina zemalja u kojima se sat pomerao ukinule su tu praksu, ali usled velike energetske krize 1970-ih pomeranje je ponovo uvedeno. Jugoslavija je pomeranje sata usvojila kasne 1983. godine.
Danas se satovi pomeraju u 79 zemalja, a neke zemlje poput Rusije, odustale su od te prakse i ostali su na letnjem računanju jer se smatra pomeranje sata dvaput godišnje remeti čovekov bioritam. Takođe, studije pokazuju da ono loše deluje i na životinje.
– Poigravanje ljudskim biološkim satom ne šteti samo kratkoročno nego i tokom sledećih sedam meseci, sve dok se ne vratimo na zimsko vreme – objašnjava nemački psiholog Til Reneberg i dodaje kako ne možemo da se naviknemo na tu promenu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com