Sutra od 9 sati i 40 minuta pomračenje Sunca biće vidljivo iz Srbije.
Početak proleća ove godine praćen je sa nekoliko zanimljivih astronomskih pojava. Ovogodišnja prolećna ravnodnevnica nastupiće sutra, kada ćemo imati prilike da posmatramo i pomračenje Sunca, a iste večeri pojaviće se i, u javnosti poznati, “supermesec“.
Za mnoge verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da posmatramo, ne samo ovog petka, već uopšte u astronomiji, je pomračenje Sunca. Verovatno se mnogi još uvek sećaju poslednjeg “velikog” Evropskog totalnog pomračenja Sunca iz avgusta 1999. godine. Mnogima od nas je ovo pomračenje ostalo u lepom sećanju, ali događaji koji su ga u javnosti pratili nisu ostavili lepe uspomene. Neopisivi strah od ove obične, prirodne pojave, zastrašujuće izjave u medijima, upozorenja koja su stizala iz zvaničnih institucija…. spuštene roletne, ljudi u podrumima, puste ulice.
Predstojeće pomračenje Sunca, kao i ono 1999. godine, biće vidljivo na gotovo celoj teritoriji Evrope. Zona totalnog pomračenja prostiraće se na krajnjem severu, između Grenlanda i Islanda, sa jedne strane, i Velike britanije i Norveške sa druge strane. U kontinentalnom delu Evrope moćićemo da posmatramo samo delimično pomračenje Sunca, ali pomračenje pri kome će veliki deo diska Sunca prekriti senka Meseca.
Pomračenje će početi u 8:41h, kada će polusenka Meseca prvi put dodirnuti površinu naše planete. Senka Meseca će stići do površine Zemlje u 10:09h i tada će se prvi put videti totalno pomračenje Sunca. Maksimum pomračenja nastupiće u 10:45h, kada će, u zoni totalnog pomračenja Mesec potpuno prekriti našu zvezdu. Totalno pomračenje trajaće najduže 2 minuta i 47 sekundi, i videće se sa Farskih ostrva. Poslednji deo naše planete izaćiće iz senke Meseca u 11:22h a iz polusenke 12:50h, kada će pomračenje završiti. Na najširem mestu senka totalnog pomračenja imaće širinu od oko 460 kilometara. Jedina naseljena mesta iz kojih će se videti totalno pomračenje su Farska ostrva i Svalbard. Zanimljiva osobina ovog pomračenje ja da će na Severnom polu, nakon šest meseci noći i zime, Sunce izaći pomračeno.
U našim krajevima delimično pomračenje Sunca počeće u 9:40h, i trajaće do 11:58h. Maksimum pomračenja nastupiće u 10:48h. U trenutku maksimuma Mesečeva senka prekrivaće 45.7% diska Sunca.
Zemlja tokom pomračenja sunca – foto: NASA
Kako nastaje pomračenje Sunca?
Pomračenje Sunca nastaje kad se Mesec nađe između Zemlje i Sunca. U zavisnosti od međusobnog položaja ova tri tela razlikuju se i vrste pomračenja, pa tako pomračenje (u trenutku maksimuma) može biti delimično, totalno i prstenasto.
Delimično pomračenje je najčešće i nastaje kad Mesečeva senka ne prekrije u potpunosti disk Sunca. Kod svakog pomračenja na najvećem delu Zemlje, gde je pomračenje vidljivo, ono se vidi kao delimično. Totalno pomračenje nastaje kad mesečeva senka u potpunosti “sakrije” Sunce. Kako je rastojanje Zemlja – Mesec promenljivo nekad se desi da je Mesec nešto dalji od naše planete pa njegova senka nije dovoljno velika da pokrije Sunce. U tom slučajnu u trenutku maksimuma oko Mesečeve senke ostaje vidljiv jedan “sjajan” prsten Sunčeve svetlosti, pa se ovakav tip pomračenja naziva prstenasto pomračenje.
Kako posmatrati pomračenje?
Pomračenje Sunca je, za posmatranje, jedna od najatraktivniji astronomskih pojava. Posmatranje pomračenja je relativno lako i nije neophodna nikakva dodatna optička oprema, ali neophodno je voditi računa o bezbednosti, tj. Sunce nikad ne treba gledati nezaštićenim okom već je obavezno koristiti različita sredstva zaštite. Najbolja zaštita za posmatranje su specijalne folije ili naočare, ali do njih najčešće nije lako doći. Od, skoro svima dostupnih materijala, najsigurnije je koristiti zaštitna stakla za zavarivanje, stare CD/DVD boljih proizvođača (ili floppy diskove, ko još uvek ima), rentgenske snimke i slično. Ako niste sigurni koju zaštitu da koristite za posmatranje jedan od kriterijuma koji može da vam pomogne pri donošenju izbora je zaštita kroz koju možete da vidite bilo šta iz okoline, osim Sunca (ili užarene niti u standardnoj sijalici) nije dobra! Prema tome, koliko vam god bile dobre naočare za Sunce – ne koristite ih, to nije dovoljno!
Ima li opasnosti?
Pomračenje Sunca nije opasna pojava i nema nikakvih razloga za strah! Ako ne odlučite da posmatrate pomračenje, verovatno ga nećete ni primetiti niti ima potrebe da zbog pomračenja brinete ili se ponašate drugačije nego bilo kog drugog dana. Pomračenju iz 1999. godine prethodila je kampanja koja je ljude plašila različitim pričama o povećanom zračenju i drugim opasnim pojavama tokom pomračenja. Sve te priče bile su pogrešne, nikakvog povećanja zračenja nema. Sunce sija na potpuno isti način kao i bilo kog drugog dana, jedina je razlika u tome što se između nas i Sunca nalazi Mesec pa čak i ono što sa Sunca dolazi do nas drugim danima tad ne može.
Ovih dana možemo u vestima da pročitamo najave potencijalnih problema u snabdevanju električnom energijom u Evropi. Problem o kome se govori, tj. uticaj pomračenja na smanjenu proizvodnju solarne energije je realan ali bezopasan. U Evropi je udeo solarne energije u ukupnoj proizvodnji električne enrgije značajan, i mnogo veći nego 1999. godine. Brze i velike oscilacije u proizvodnji solarne “struje” nisu zanemarljive (u oblastima blizu zone totalitea, proizvodnja će skoro prestati u vreme maksimuma) ali solarni izvori se uvek koriste u kombinaciji sa konvencionalnim. Pomračenje Sunca će možda malo zakomplikovati redovan radni dan kontrolorima u elektrodistributivnoj mreži širom Evrope, ali te komplikacije sigurno neće biti ništa ozbiljnije od svakodnevnih, rutinskih operacija u ovim centrima za distribuciju struje.
Prolećna ravnodnevnica i “supermesec”
Potpuno slučajno, ovogodišnje pomračenje Sunca poklapa se sa početkom proleća za stanovnike severne hemisfere. Početak proleća je trenutak kad Sunce, na svom prividnom godišnjem kretanju, preseče ekvator. Zbog ovog položaja Sunca dan i noć traju isto, po 12 sati, a sunčevi zraci na Zemlju padaju pod pravim uglom. Dan početka proleća naziva se prolećna ravnodnevnica ili ekvinocija. Sunce tada izlazi tačno na istoku a zalazi tačno na zapadu.
Istog dana nastupiće i pojava koja se, u javnosti, često naziva supermesec. Ali, ovaj supermesec biće nešto drugačiji od onih o kojima smo slušali (čitali) prošle godine. Prema definicji, kojom je astrolog astrolog Richard Nolle, 1979. godine definisao ovu pojavu, supermesec nastaje kad mlad ili pun meseca mastupe u vreme kad se Mesec nalazi na minimalnom rastojanju (perigej) ili blizu njega (unutar 90% ovog rastojanja). U definiciji nije objašnjeno zašto je izabrano baš 90% rastojanja u perigeju. Za razliku od poznatijih punih supermeseca, ovaj u petak nastupiće u vreme kad je Mesec mlad, tj u vreme pomračenja kad se Mesec nalazi između Zemlje i Sunca. U proseku supermesec se javlja između dva i šest puta godišnje. Ova pojava nema nikakav astronomski značaj ali je poslednjih godina postala izuzetno zanimljiva u javnosti. U 2015. godini ovo će biti treći supermesec, a do kraja godine moći ćemo da “vidimo” još tri.
Izvor: svetnauke.org
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com