Na opasnosti obično upozoravaju fizičke prepreke na putu. Ako ne biste trebali nigde da idete ili ne biste trebali da započnete posao koji ste zamislili, onda ćete sigurno naići na razne prepreke: srušeno drvo na putu, iskopane jame, nesreće na putu, zastoj u saobraćaju itd.
S jedne strane, takvi znakovi ne moraju da upozoravaju na stravične događaje, ali najčešće je sledeća situacija: ako je krenulo nešto od početka naopako, obično sledi i loš završetak. Ako ste dobro počeli, dobro ćete i završiti dan.
Ako nema razloga za melanholiju i tugu, osećaj praznine u duši, iznenadnu anksioznost, a opet se to pojavi, to nije dobar znak. U takvim situacijama nikakav oprez neće pomoći. Čak i ako se primirite ili sasvim promenite ponašanje. Loše stvari će se desiti – vi tu ništa ne možete da uradite kako biste to sprečili.
Jednom me je jedna starija gospođa sprečila da uđem u autobus. Uzela me za ruku i rekla mi: „Ne ulazi. Sačekaj drugi.“ Pošto sam se zbunila, automatski sam je poslušala. Kasnije sam saznala da je taj autobus imao strašnu saobraćajnu nesreću.
Ta žena nije bila halucinacija, bila je od krvi i mesa. Takvih situacija sam imala još nekoliko puta u životu. Slučajni prolaznici, sasvim nepoznati ljudi su mi prilazili i savetovali me, upozoravali. Slične priče su imali i moji prijatelji.
Uprkos upozorenju, loše stvari će se desiti. To je sudbina. Pa čak i ako se čuvate, ako pobegnete negde – nećete moći da izbegnete sudbinu, prenose mediji.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com