Anketa Internet Krstarice je pokazala da svoje slobodne sate naši ljudi najčešće provode uz računar (22,8 odsto igra igrice, surfuje ili četuje, slušajući muziku (22,6 odsto), vodeći ljubav (15,8 odsto). Malo njih odabraće čitanje, šetnju ili sport, a osam odsto kaže da slobodno vreme provode spavajući?!
To je ponekad potrebno, ali ako ove aktivnosti postanu same sebi cilj…
– Kako „potrošiti“ odnosno kako ispuniti slobodno vreme – postaje ozbiljno pitanje kojim se bave sociolozi na Zapadu, obrazlaže dr Božović i dodaje. – Utoliko ozbiljnije što, ako se vreme samo „troši“, „ubija“ to u isto vreme postaje i „ubijanje“ duše, ličnosti. Mi, u ovoj zemlji još živimo ispod nultog civilizacijskog nivoa, pa i slobodno vreme posmatramo kroz tu neveselu prizmu.
Šta znači odmor za mnoštvo nezaposlenih? Ili za one koji po ceo dan sede u kafićima? Nigde u svetu nema više mladih ljudi bez posla koji ne znaju šta će sa sobom, pa spavaju do podne, naglašava dalje profesor Božović. Slobodno vreme se poistovetilo sa stanjem dosade, a kao posledicu toga imamo razne patološke oblike: alkoholizam, narkomaniju, kocku…
Čovekovu iskonsku glad za zabavom vrlo lukavo su prepoznali menadžeri industrije zabave, tako da iz dana u dan tržištu serviraju nove oblike pasivnog uživanja. Od nas se očekuje samo da posegnemo za daljinskim upravljačem, mobilnim telefonom ili čekovnom knjižicom. Za uzvrat, dobijamo priliku da zavirimo u tuđe živote i nevolje (reality show), da se kladimo, kockamo, da „pobeđujemo neprijatelje“ i „osvajamo svet“ (kompjuterske i video igrice).
– Svi beže u vrt uživanja, zvani razonoda, kaže dr Ratko Božović – I kod svih postoji žestoko očekivanje, oni traže spas od dosade, ali takvog spasa nema. Jer, ko nije spreman da bude blizak samom sebi, teško će utoliti žeđ gutajući svakojake sadržaje koji mu se nude upakovani u šarenu, primamljivu i atraktivnu ambalažu. Čak i putovanje, koje je samo po sebi vrlo kvalitetan način provođenja slobodnog vremena, može biti nezanimljivo ako ne umete da istražujete, da budete radoznali, začuđeni… Jedna od zabluda o godišnjem odmoru je ideja da to vreme treba, za razliku od ludačkog tempa kojim inače živimo, provesti u stanju mirovanja. To ne samo da nije prirodno nego većini smeta, pa uleću u dosadu i prezasićenost letovanjem.
Odmor je prilika da budemo ono što želimo da radimo ono što hoćemo, a to nije uvek i za svakoga dremanje na plaži.
Savremeni trendseteri u potrazi za idealnim životnim stilom sve češće biraju da odmor provedu baveći se humanitarnim, naučnim i istraživačkim radom, a ne u hladu palme i nekom južnom ostrvu. Organizuju se i turistički aranžmani koji obuhvataju spasavanje kitova rad na arheološkim nalazištima ili pomoć pri izgradnji kuća za siromašnu decu u svetu. Sve to, međutim, dosta košta, pa se naš čovek s pravom pita kako da provede kvalitetan godišnji odmor kad nema ni dovoljno vremena ni dovoljno novca.
– Uvek se može naći neki kutak za čitanje, maštanje ili sanjarenje, predlaže dr Ratko Božović. – Tokom slobodnog vremena čovek treba da se opusti, ali da se ne „ispusti“, da otkrije svoje kreativne potencijale. Aktivan stav, razvitka sopstvene ličnosti i saznanje da je to vreme kada se radi ono što se želi, a ne ono što se mora – glavne su odlike dokolice, po čemu se ona razlikuje od rada.
Čime će se ko baviti, zavisi od ličnog stila, sklonosti, interesovanja ili navika, ali je prava stvar prepoznati svoje autentične želje i onda ih slediti.
Nije baš tako teško, a svakako nije neizvodljivo da od svakog trena dokolice stvorite nešto dragoceno, vredno i neponovljivo, malu oazu lične sreće i zadovoljstva. Slobodno vreme i način na koji ga provodimo – to smo mi sami, ono govori o nama mnogo više nego posao koji radimo i od kojeg živimo.
(Sanja Lazarević, „Ana“, 12. jun 2007)