Da li se uz pomoć Interneta lakše stiže do partnera?
Mladići i devojke se sve češće hvale da su, zahvaljujući kompjuteru, našli najboljeg prijatelja, devojku ili dečka, pa čak i bračnog saputnika
Kada je Sanela Petrović prvi put sela za kompjuter, nije ni slutila da će, zahvaljujući ovoj spravi, obući venčanicu. Na „sajtu“ na kojem su ćaskali mladići i devojke iz celog sveta upoznala je mladog Jordanca, sa kojim je, uprkos lošem engleskom, odmah našla zajednički jezik. Usledili su sati „razgovora“ preko Interneta, dugački „mejlovi“, sve dok mladić nije odlučio da pošto-poto dođe i lično upozna svoju „sagovornicu“
Prijavio se u mirovnu misiju na Kosovu i Metohiji, a čim je dobio slobodan dan, našao se sa devojkom. Vrlo brzo su odlučili da se venčaju.
Ovo je samo jedan od hiljadu brakova koji su sklopljeni zahvaljajući najnovijim tehnologijama, a mladi redovno prepričavaju ovakve situacije. Neki se potajno nadaju da će se i njima desiti nešto slično.
Stručnjaci pak ne veruju da takvi brakovi mogu biti uspešni. Dok mladi „četuju“, na delu je fenomen „idealizacije“.
– Partneri koji su se upoznali putem Interneta ne mogu jedan o drugom da saznaju puno. Osobi koja im se sviđa pripisuju pozitivne osobine koje ona ne poseduje. Kada se dvoje sretnu, veliku ulogu ima govor tela, karakteristični pokreti i mimika. Neki psiholozi smatraju čak da je to važnije i od reči. Pre nego što odluče da stupe u brak, parovi moraju da provedu zajedno četiri godišnja doba – objasnio je Jovan Marić, psihijatar.
Moderni kafići u kojima je velika buka ne pružaju mogućnost da se ljudi upoznaju i normalno razgovaraju, što smeta romantičarima i nedovoljno hrabrim osobama. Zbog toga, svake večeri milioni ljudi širom sveta umesto u neki klub sednu ispred kompjutera i imaju osećaj da im je svet na dlanu. Kompjuter im je zamena za najboljeg prijatelja, a kada počnu da „ćaskaju“, to nikada ne traje manje od dva, tri sata. Jutarnja pospanost i podočnjaci su najbolji dokaz za to. „Ulaskom“ u „čet“ sobe (sobe za ćaskanje) mogu da nađu sagovornika, a ubrzo i prijatelja, kome će otkriti najdublje tajne. Ovaj novi vid socijalizacije mnogi stručnjaci negativno ocenjuju, a ljubitelji Interneta uvek nađu način da se odbrane.
Mladi u šali računaju da sat vremena u nekom od beogradskih kafića „košta“ 150 dinara, dok za isto vreme na Internetu treba da izdvoje samo 20 dinara.
Devojke ističu da današnji momci često nisu dovoljno hrabri da im priđu, ali su zato veoma sigurni u sebe „s druge strane žice“. To dokazuju i sve češće provokativne SMS poruke koje se svakodnevno prikazuju na televizijskim programima.
U našoj zemlji najpopularniji sajt za ćaskanje je „krstarica„, čiji korisnici mogu da biraju temu o kojoj žele da razgovaraju. Postoji „soba“ koja se zove Beograd, na koju se „kače“ svi oni koji žele da upoznaju nekog iz prestonice. Pored toga, postoji „soba“ za tinejdžere, kao i za one koji žele da pričaju o kompjuterima. Svi kojima se teme ne sviđaju mogu da predlože novu o kojoj će biti vođene žučne debate. Popularni su i programi „tražim te“ i „mirc“, putem kojih se mogu upoznati vršnjaci iz celog sveta.
Uz pomoć njih prepričavaju se tračevi sa žurki, fakulteta, momci razgovaraju o sportu, savetuju se o kladionici, ali uglavnom se sve priče svode na flertovanje. Ivica Purić, student Pravnog fakulteta, nekoliko puta je našao devojku putem „neta“.
– Ljudi obično misle da se „na mreži“ mogu upoznati samo povučeni ljudi koji su nesigurni u sebe. Ali, ko je bar jednom „četovao“, zna da tamo dolaze obični ljudi koje možemo sresti u bilo kom kafiću. Moji drugovi i ja smo svake večeri u isto vreme „na krstarici“. Često nam se pridruže i neke devojke. Posle nekoliko dana priče, izađemo zajedno. Ako se svidimo jedni drugima, nastavljamo druženje, u suprotnom znamo da se nikada više nećemo videti – rekao je naš sagovornik.
Dok je informatička revolucija u punom letu i donosi nam lagodniji život, brz protok informacija i povezivanje sa celim svetom, stručnjaci upozoravaju da ne treba zanemariti njene negativne posledice i ističu da se „čovek najbolje ogleda u licu drugog čoveka“.
(I. Nikolić, J. Kisin, „Politika“, 24. januar 2005)