Najčešći korisnik interneta u Srbiji je obrazovan muškarac, visokog ekonomskog statusa, od 25 do 35 godina.
Muškarci na internetu najčešće gledaju sadržaje u vezi sa sportom i kompjuterima, žene interesuju turizam i kultura, mlade zabavni, a starije biznis sajtovi – pokazuju rezultati Centra za proučavanja informacionih tehnologija Beogradske otvorene ppsole.
Takođe, ljudi koji duže i intenzivnije koriste internet nisu depresivniji, usamljeniji i skloniji asocijalnom ponašanju, kako se obično misli.
„Stereotip da se oni povlače u sebe demantovala su istraživanja po kojima su takve osobe intenzivirale komunikaciju s većim brojem ljudi iz svog neposrednog okruženja. Efekti upotrebe interneta zavise od kvaliteta ličnosti, motiva, potreba i želja. Bilo kakvo davanje jednoznačnog zaključka o tome da li su njegovi uticaji pozitivni ili negativni je besmisleno“, smatra Milina Petrović iz Centra za proučavanja informacionih tehnologija Beogradske otvorene škole.
Rezultati do kojih je došao Centar pokazuju da nema velike razlike između korisnika interneta u Srbiji i državama u regionu, osim po broju. To su uglavnom obrazovaniji muškarci, višeg ekonomskog statusa i starosti od 25 do 35 godina, koji najčešće pretražuju različite zabavne sadržaje, kao što su sport, kompjuteri, tehnologija i – pornografija. Za razliku od njih, žene gledaju sajtove posvećene kulturi, nauci, zdravstvu, putovanjima i turizmu. Političke i biznis sadržaje najčešće pretražuju iskusniji korisnici, kao i oni stariji od 45 godina.
Petrovićeva ističe da je ljude koji koriste internet moguće svrstati u jednu od tri grupe.
– Prvu grupu sačinjavaju oni koji internet koriste najčešće kao sredstvo zabave – za skidanje muzike, filmova, igranje onlajn igara. U drugu grupu mogli bismo uvrstiti one koji na internetu ciljano tragaju za određenim grupama informadija. To su najčešće studenti koji na ovaj način dolaze do naučnih članaka. Ipak, moglo bi se reći da se internet najčešće koristi kao sredstvo za komunikaciju – korisnici pišu i-mejlove, šalju poruke na forume i mejling liste, koriste blogove. Karakteristično je da je mlađima internet veoma često izvor zabave, dok ga stariji korisnici upotrebljavaju češće za pretragu ozbiljnijih sadržaja – pojašnjava Milina Petrović.
– Naš sagovornik kaže da su osobe koje komuniciraju preko interneta često znatno slobodnije nego u razgovoru „licem u lice“. Petrovićeva to obrazlaže činjenicom da internet omogućuje izvesnu anonimnost, a samim tim je osobi lakše da u razgovoru s nepoznatim ljudima iznosi neke veoma intimne podatke o sebi, svoje nade, strahove i želje, nego što je to slučaj u neposrednoj komunikaciji. Ona dodaje da su usamljeni ljudi u internet komunikaciji često nepoverljiviji, neiskreniji i u većoj meri skloni da prikrivaju bitne informacije o sebi.
– Neke faze u razvoju bliskih odnosa „licem u lice“ postoje i u internet komunikaciji. Osnovna razlika u ovim vidovima komunikacije ogleda se u odsustvu fizičkog kontakta, dok u partnerskim odnosima uspostavljenim licem u lice, fizički izgled, barem u početnoj fazi, igra veoma važnu ulogu. U internet komunikaciji dve osobe mogu da se dopisuju danima, nedeljama, mesecima i godinama, a da ne znaju kako jedna ili druga izgleda – ističe Petrovićeva.
Po njenim rečima, internet može da predstavlja jedinstveno okruženje za razvoj partnerskih odnosa, okruženje u kojem se odvija komunikacija koja je veoma intimna, ali u kojem je u isto vreme veoma lako održati osećaj da posedujemo lični prostor koji ne moramo da podelimo s bilo kim. Moguće je o sebi dati samo one informacije koje pojedinac smatra prihvatljivim.
– Slobodnije ponašanje kojem su pojedinci skloni na internetu ne ogleda se samo u tome što opuštenije i lakše uspostavljaju bliskost s nepoznatim ljudima. Anonimnost komunikacije podstiče pojedinca da se u manjoj meri povinuje socijalnim normama i da bude manje pritisnut sopstvenim granicama. Zbog ovog efekta osoba se može osećati slobodnijom da pokaže bes, frustriranost ili da se jednostavno izloguje, prekidajući na taj način komunikaciju koja joj ne prija – zaključuje Petrovićeva.
Osim toga, primetni su i različiti vidovi socijalno neprihvatljivog ponašanja, koja su ljudi ređe spremni da pokažu licem u lice. Događa se da korisnici otvoreno manifestuju određene oblike hostilnog ponašanja – namerno šalju viruse, spamuju druge korisnike – šalju veliki broj poruka, što može dovesti do zagušenja internet pošte.
U Srbiji milion korisnika
U trećini domaćinstava u Srbiji makar jedan član koristi internet, a u 55 odsto bar jedan ume da koristi računar. To dovodi do zaključka da u Srbiji ima oko 1.000.000 korisnika interneta. Najviše njih pristupa pomoću modema, čak 8 odsto, a većina tih korisnika bi prešla na neki od širokopojasnih načina pristupa internetu.
Osnovni razlog korišćenja interneta jeste potraga za informacijama i komunikacija preko elektronske pošte (8 odsto), a veliki broj ga koristi i za preuzimanje programa, igara, muzike…
Najposećenije su stranice iz oblasti zabave i sporta (36 odsto), pretraživači (15 odsto), poslovne prezentacije kompanija (10 odsto). Najposećeniji pretraživač je Google, 69 posto, a Krstarica i Yahoo imaju po 13 odsto korisnika.
(Dejan Spalović, „Politika“, 3. maj 2006)