Intervju s Ivanom Petrovićem, tvorcem Krstarice
Internet Krstarica je jedini jugoslovenski web portal i najveći pretraživač domaćeg Interneta. Gospodin Ivan Petrović je osnivač, tvorac i rukovodilac projekta Internet Krstarica Jugoslavija (www.krstarica.com) – najvećeg jugoslovenskog pretraživača Interneta. Kao jedan od pionira u razvoju svetske mreže kod nas, g. Petrović je aprila 1999. godine, u jeku NATO bombardovanja, pokrenuo Krstaricu, sa namerom da značajno doprinese razvoju jugoslovenskog Interneta. Za relativno kratko vreme, ona je postala referentan sajt, najveći domaći pretraživač na kojem korisnik, unosom odgovarajućih ključnih reči, pronalazi željene podatke na nekom od jugoslovenskih sajtova. Uz upornost i skladan rad čitavog tima, rezultati nisu izostali: za svega dve godine bitisanja, Krstarica je, sa gotovo tri i po miliona poseta mesečno, postala najposećeniji domaći sajt. Danas je ona mnogo više od pretraživača – popularan web portal, mesto sa kojeg se započinje bilo koja aktivnost na Mreži.
Kako ste i kada došli na ideju da pokrenete poslovni projekat u vezi sa Internetom?
– Početkom 1999. godine nije bilo pretraživača jugoslovenskog Interneta, već su postojali samo katalozi domaćih sajtova. Tako se rodila ideja o kreiranju sajta na kome ćete unosom ključnih reči brzo i jednostavno moći da pronađete bilo koji dokument koji se nalazi na jugoslovenskim sajtovima. Po uzoru na svetski pretraživač Altavistu, stvorili smo efikasan sistem kome na jugoslovenskom Internetu, sudeći po kritikama domaće stručne javnosti, i dan-danas nema ravnog. Internet Krstarica (www.krstarica.com) zvanično je počela sa radom aprila 1999. godine, za vreme bombardovanja. Smatrao sam da za kvalitetan projekat nema vremena za taktiziranje, bez obzira na izuzetno nepovoljne okolnosti u tom periodu. Danas je Internet Krstarica najposećeniji jugoslovenski sajt sa više od 3.300.000 poseta mesečno (podaci iz juna 2001. godine). Iza ovakvog uspeha stoji kvalitet, upornost i izuzetno naporan rad (nekad i po 16 sati dnevno) sjajnog tima ljudi iz zemlje i inostranstva. Njima izražavam veliku zahvalnost, jer delimo zajednički san i pokušavamo da osvojimo svet zajedno.
Šta vas je motivisalo da otpočnete kod nas manje poznat (naročito u to vreme) oblik poslovanja. Da li je tokom vremena dolazilo do određenih promena u odnosu na početnu koncepciju, odnosno do proširenja područja kojim se bavite?
– Pre Internet Krstarice, bavili smo se izradom multimedijalnih prezentacija i softvera posebne namene: softver za prezentaciju „Ekološka država Crna Gora“, multimedijalni časopis „Alt“, softver za prezentaciju firme „Jugopetrol“, softver za adresar firme „Kompass“… Kao ni sada, naše tržište ni tada nije cenilo softversku industriju, prevashodno zbog visokog stepena piraterije. Domaći Internet bio je prilično slabo razvijen, tako da je to bio jedan od pokušaja da se pronađe novi smer daljeg razvoja.
Vremenom, Internet Krstarica je od pretraživača prerasla u web portal, odnosno sajt sa kojeg se počinje bilo kakva aktivnost na Internetu. Danas na adresi www.krstarica.com možete pronaći informacije, kao i raznovrsne obrazovne i zabavne sadržaje. Najvažnije celine su: pretraživač, katalog, vodič kroz celokupnu jugoslovensku mrežu, magazin i tačne i blagovremene informacije sa vestima i drugim sadržajima.
Da li je u ovoj zemlji Internet isplativ?
– U ovoj zemlji još nema zarade od Interneta! Svest ljudi u Jugoslaviji o korisnosti ovog moćnog medija još uvek nije dovoljno razvijena. Teško se prihvataju nove tehnologije, a još teže primenjuju. Većina postojećih web sajtova je uglavnom neažurna i nedovoljno kvalitetno napravljena. Elektronska trgovina i korišćenje Interneta u komercijalne svrhe je ono što jugoslovenskom Internet tržištu najviše nedostaje, a svuda u svetu predstavlja glavni prihod Internet sajtova.
Sa kakvim ste se teškoćama susretali u poslu i koje su od njih i dalje aktuelne?
– Glavne teškoće su i danas iste kao i pre nekoliko godina: loša telekomunikaciona infrastruktura, prevelika cena pristupa Internetu, nedovoljna kupovna moć građana, nedostatak kreditnih/debitnih kartica. Da bi se Internet razvijao, potrebno je ulagati u njega. Pri tome ne mislim samo na materijalna ulaganja. Informisanost i edukacija su najbitniji elementi koji nedostaju. Zbog toga smatram da je potrebna podrška države u motivaciji stanovništva da razvija i koristi Internet.
Pored toga, mnoge firme koje su napravile sajtove uglavnom smatraju da će oni sami od sebe da funkcionišu i ne promovišu ih čak ni na vizitkartama ili memorandumima. Internet marketing je potpuno zapostavljen. Čak ga zapostavljaju i marketinške agencije, čiji je to posao.
Kakva je vaša saradnja sa inostranstvom? Jesu li domaće firme zainteresovane za poslovanje preko Interneta?
– Saradnja sa inostranstvom je izuzetna. Do sada smo sklopili strateška partnerstva sa kompanijama About, Engage i ValueClick. Internet je veoma moćan alat za poboljšanje poslovanja, smanjenje troškova, predstavljanje kompletnih ponuda firmi i važan je korak u povezivanju sa svetom. Međutim, izgleda da je to našim ljudima suviše apstraktno. Većina domaćih firmi je apsolutno nezainteresovana za Internet i poslovanje na njemu. Zanimljivo je da je ista situacija i sa stranim predstavništvima u zemlji. Smatram da je neophodno da se direktori domaćih firmi, kao i svi državni organi, hitno informišu o Internetu.
Kakvu egzistenciju i napredovanje predviđate Krstarici u vezi sa razvojem domaćeg elektronskog tržišta?
– Istraživanje na Internet Krstarici pokazuje da se danas u Jugoslaviji, od mnogobrojnih mogućnosti koje pruža Internet, ubedljivo najviše koristi elektronska pošta. Situacija je, nažalost, takva, zbog svih već navedenih problema, uključujući nizak nivo informisanosti, obrazovanja i mogućnosti Internet korisnika. Jedan od naših glavnih ciljeva je da se to promeni. Pored toga, očekujem da se konačno pokrene izdavanje kreditnih ili debitnih kartica, koje se već mesecima najavljuje.
Internet Krstarica je razvila brojne projekte vezane za našu zemlju i balkanski region. Ovi projekti omogućavaju komunikaciju i razmenu poslovnih informacija, stvaranje baze podataka o poslovanju (ponude i potražnje proizvoda i usluga i dr), i time pospešuju uključivanje naših firmi u svetske privredne tokove. To je od izuzetnog značaja za razvoj malih i srednjih preduzeća i njihovu afirmaciju na domaćem i stranom tržištu.
Za realizaciju ovih projekata, kao i celokupan razvoj domaćeg elektronskog tržišta, potrebna je podrška privrednih subjekata i državnih organa. U skladu sa tim, neophodan je i konkretan i detaljan plan države za razvoj Interneta. Mi smo otvoreni za saradnju sa svim relevantnim subjektima, ali nažalost, stalno nailazimo na zatvorena vrata. S druge strane, smatramo da bez takvog, otvorenog nastupa i želje za istinskim napretkom, nema perspektive za razvoj Interneta u našoj zemlji.
(Dušan Katilović, „NIN“, 2. avgust 2001)