BEOGRAD – Arhitekta i dugogodišnji istraživač kulture Lepenskog vira, Hristivoje Pavlović, poklonio je Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat“, originalni dnevnik iskopavanja na Lepenskom viru pokojnog kolege, arheologa Obrada Kujovića.
Radi se o prvom iskopavanju na ovom lokalitetu i ujedno dokazu da je upravo Kujović zajedno sa kolegom Ivicom Kostićem 30. avgusta 1960. godine otkrio ovaj lokalitet, da bi kasnije savetima pomogao dr Dragoslavu Srejoviću da na istoj lokaciji nastavi istraživanja koja su dovela do velikih otkrića.
U dnevniku je, pored ostalog, navedeno: „Podatke dao Ilija Petrović, star 73 godine, rodom iz Boljetina, a ima svoj salaš pored lokaliteta Mala Livadica. Po njegovom pričanju ovde je neki stari grad“.
„Dakle, lokalitet meštanima nije bio nepoznat. Kod ovako značajnih otkrića, u svetu se uvek navode i ljudi koji su arheologe do njih doveli, pa je tako čak poznat dečak koji je Karteru donosio vodu i koji se u Egiptu slučajno sapleo o mesto na kojem je zatim otkrivena Tutankamonova grobnica. Drago mi je da ime starca Ilije Petrovića iz Boljetina takođe ostane upamćeno u istoriji“, kaže Viktor Lazić, predsednik „Adligata“.
Pored ovog dnevnika, u arhivi se nalaze i dnevnici i izveštaji sa gradnje autoputa „Bratstvo-jedinstvo“ na deonici Niš-Vranje, pošto je Kujović bio arheolog zadužen za praćenje izgradnje puta i zaštiti nalazišta koja se tokom gradnje pronađu.
Ovi dnevnici su, prema rečima Lazića, izvanredni ne samo zato što svedoče o posvećenosti arheologa koji nastoji da sačuva sve što može za buduće generacije i stalno je primoran da se dogovara sa ljudima znatno manjeg obrazovanja i svesti o istorijskom značaju lokaliteta i predmeta na koje nailaze, nego i zato što svedoče o ozbiljnosti države koja je Kujića postavila da nadgleda izgradnju puta.
„Da ozbiljnost i trud nisu bili uzaludni govori i to je je tom prilikom, u ataru sela Košanica, nedaleko od Leskovca, otkrivena rimska nekropola sa spaljenim pokojnicima. Na samom autoputu tada je Kujović, uz pomoć omladinaca koji su radili na izgradnji, otkopao 54 groba“, rekao je Lazić Tanjugu.
Hristivoje Pavlović je objasnio da je profesor Kujović bio njegov prijatelj, a pred smrt zaveštao mu je najdragocenije što je imao – svoju arhivu.
„Ostavio mi je važnu dokumentaciju u amanet da je poklonim onima koji će umeti da je cene i čuvaju“, dodao je Pavlović.
Pored dokumentacije, Pavlović je „Adligatu“ poklonio i deo poda kuće iz Lepenskog vira za koje kustosi tvrde da je star 10.000 godina, a u njegovom posedu našao se i komad „nevidljivog“ aviona F 117A koji je takođe poklonio „Adligatu“.
Deo slavnog aviona F 117A koji su oborile snage jugoslovenske protivvazdušne odbrane 1999. godine, Hristivoje Pavlović dobio je na poklon od Radovana Raše Cicovića, rezerviste raketaša u jedinici koja je oborila ovaj „nevidljivi“ avion, ponos Amerike i NATO-a.
„Zanimljivo je da su delove aviona posle obaranja razneli mnogi vojnici i seljani, da su deo isekli na deliće i uzimali kao suvenire koje sad čuvaju po kućama. Takođe se i mnoge arheološke iskopine, od velikog značaja za srpsku kulturu, nalaze po domovima naših seljaka. Drago nam je da ljudi imaju baš u nas poverenja, da sve to što su čuvali decenijama, a pojedine porodice i vekovima, sada isplivava i da te predmete poklanjaju za naš Muzej knjige i putovanja i Muzej srpske književnosti“, kaže Lazić.
On je najavio da će uskoro otvoriti posebnu Arheološku zbirku, za koju je, inače, važne donacije učinio i pokojni profesor, akademik, dugogodišnji potpredsednik SANU i član „Adligata“ Nikola Tasić.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com