BEOGRAD – Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Vladimir Kostić otvorio je danas Svečanu akademiju „800 godina Zakonopravila Svetog Save“ u Svečanoj sali SANU u Beogradu.
Kostić je naglasio da današnjom svečanom akademijom, nakon niza manifestacija kojima se SANU osvrnula na datume od ključnog značaja za stvaranje srednjovekovne srpske države i crkve, privodi kraju jedan takav ciklus obeležavanjem 800 godina Zakonopravila Svetog Save.
„Svetosavski Nomokanon ili Krmčija Svetog Save najznačajnije je pravno delo ne samo srpske nego, kako smatra Troicki, „cele slovenske pravne literature: bugarske, ruske, te delimično i rumunske crkve… kako po svom sadržaju i obimu, tako i po svome praktičnom značaju, koji je ona imala u toku dugih stoleća“, rekao je Kostić.
On je ukazao da su se „na njen korpus pozivali i Dušanov zakonik, povelje kneza Lazara, Crkvena pravila iz 14. veka, Memoari prote Mateje Nenadovića, Srpski građanski zakonik iz 1844. godine…“
„Zakonopravilo nije samo puki prevod vizantijskih građanskih i crkvenih pravnih akata, a zasluga Svetoga Save nije samo u izboru i rasporedu tekstova, jer sadrži i tumačenja koja je napisao Sveti Sava i koji je u svoje Zakonopravilo uneo brojne propise o zaštiti siromašnih, obespravljenih i ugroženih slojeva društva, definisao odnos između duhovne i svetovne vlasti. Nažalost, mi originalno delo danas možemo samo da nazremo iz brojnih prepisa, poput Ilovičkog iz 1262. godine, Raškog, Dečanskog, Pčinjskog“, rekao je Kostić.
Prema njegovim rečima, „ova akademija nas ponovo suočava sa veličinom i dalekovidošću Svetog Save“.
„Tvrdi se da je zbornik kome danas posvećujemo ovu svečanost, priređen pre nego što je Sveti Sava izdejstvovao samostalnost Srpskoj crkvi 1219. Teško je posumnjati da je bio potpuno svestan da je presađivanjem rimsko-vizantijskog pravnog konteksta, svoju državu učinio delom evropske i hrišćanske civilizacije“, rekao je Kostić.
Podsetio je da je sve to Miloš Crnjanski lucidno sabrao u samo dve rečenice: „Za vreme Nemanjića, srednjovekovna Srbija i po prosvećenosti svojoj može da se poredi s drugim, srećnijim državama evropskim. Ali u toj prosveti, ima jedna unutarnja, moralna, neprolazna legenda kakvu drugi nemaju i koja vredi više od svih spoljašnjih i nakalemisanih znakova tuđinskih kultura: to je emanacija Savina“.
Kostić ističe da mu je drag i dirljiv način na koji je Sveti Sava ostao trajno upamćen u običnom narodu i citira jednu od mnogobrojnih priča o Savinom dobročinstvu.
„Pođe jednom Sveti Sava da uči narod pobožnosti i vjeri. Idući po svijetu naiđe na ljude gđe sa četiri vola unose svjetlost u kuću. On ih zapita: ‘Šta radite to braćo?’- ‘Evo načinismo ima tri dana kuću, pa nikako se u sobama ne vidi’.- ‘Tri dana sa ova četiri vola unosimo svjetlost, pa svejednako. Do pred vrata se vidi, a kad u kuću mrak’. Sveti Sava se pomoli Bogu te im reče: ‘E, ljudi božji, treba načiniti prozore, evo ovako’. Pa im onda načini prozore, a oni mu se mnogo zahvale’. I mi mu se danas zahvalujemo, između ostalog za prozore na kući u kojoj živimo“, poručio je Kostić.
Na današnjoj Svečanoj akademiji govorili su akademik Mirjana Živojinović, Anatolij Turilov, profesor Đorđe Bubalo i profesor Viktor Savić.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com