Selektorka Bitefa Anja Suša sa pomešanim osećanjima očekuje 49. izdanje tog međunarodnog pozorišnog festivala, koji se svečano otvara u četvrtak 17. septembra u Narodnom pozorištu u Beogradu pod naslovom „Uspomeni Jovana Ćirilova“.
„Sa jedne strane sam ponosna na činjenicu da smo uspeli da „izguramo“ ovaj Bitef i ponudimo selekciju koja zaslužuje da se nazove festivalskom“, istakla je Suša u elektronskoj izjavi za Tanjug.
Sa druge strane se, dodala je ona, „kao i uvek pitam – da li će to biti prepoznato i vrednovano na pravi način, ili je sud o Bitefu unapred donet i pre nego što je festival počeo“.
„Zanima me da li je naša kulturna javnost spremna da podrži vrednosti koje ovaj festival zastupa i neguje skoro pola veka. Ipak, trudim se da razmišljam pozitivno, onako kako bi razmišljao i Jovan Ćirilov“, rekla je selektorka.
Suša se trenutno nalazi u Švedskoj gde u teatru u Helsinborgu privodi kraju režiju predstave „Naš razred“, po drami Tadeuša Slobođaneka,
Na pitanje o atmosferi na probama, odgovorila je da je veoma zadovoljna.
„To je bio divan i veoma inspirativan radni proces, sa izuzetno posvećenim ansamblom koji mi je u svakom trenutku bio podrška. Kao i uvek uoči premijere, teško mi je da kažem nešto više – ovo je trenutak kada predstava prestaje da bude samo naša i kada izlazi u spoljnji svet“.
Rediteljka, međutim, ne veruje da će ovu predstavu moći da vidi i publika u Beogradu.
„Skandinavski pozorišni sistem je drugačiji od našeg – oni predstave igraju svakog dana tokom kraćeg vremenskog perioda i izlazak van matičnog pozorišta gotovo nije moguć, sem u retkim slučajevima“, objasnila je ona.
Kako je dodala, ova predstava je uz to i tehnički prilično zahtevna, te nije predviđena za putovanja.
Suša stiže u Beograd tačno na otvaranje Bitefa, za koji je u ranijem intervjuu Tanjugu rekla da će, i pored materijalnih teškoća, ponuditi publici raznovrstan i bogat program.
„Trajaće samo nedelju dana, ali sa gustom mapom događanja. Broj predstava je uslovljen budžetom koji nam je bio na raspolaganju. Ipak, potrudili smo se da nas finansijske neprilike ne ugroze i da festival koncipiramo sa istim visokim zahtevima na koje su nas navikli Mira Trailović i Ćirilov“, rekla je selektorka.
Bitef neguje, kako je objasnila, tri repertoarske linije – internacionalni teatar koji je svojevrsna informacija lokalnoj kulturnoj zajednici i publici, zatim regionalna praksa iz takozvanog postjugoslovenskog prostora, a treća linija je uvedena prošle godine – „Nove pozorišne tendencije“, na kojima je ovoga puta tematsko opredeljnje politički teatar.
Na otvaranju, u Narodnom pozorištu, biće izvedena predstava iz Berlina „Murmel, Murmel“, po Diteru Rotu u režizji Herberta Friča, a na zatvaranju u Pozorištu na Terazijama predstava iz Moskve „Mrtve duše“, po Gogolju, u režiji Kirila Serebrenikova.
Iz Nemačke dolazi i „Common Ground“ Jaela Ronena, a iz Francuske „Zbogom“ Žonatana Kapdevijela (koja će se igrati samo u Novom Sadu). Te dve predstave su svrstane u politički teatar.
U istoj selekciji su i holandsko-srpski „Diskretni šarm marksizma“ Bojana Đorđeva, „Kompleks Ristić“ autora Olivera Frljića – koprodukcija Slovenskog mladinskog gledališča iz Ljubljane, Hrvatskog narodnog kazališta iz Rijeke, Bitefa i MOT-a iz Skoplja, kao i predstava Centra za kulturnu dekontaminaciju „Ibzenov neprijatelj naroda kao Brehtov poučni komad“ Zlatka Pakovića.
Na Bitefu učestvuju i slovenačka „Ilijada“, po Homeru, u režiji Jerneja Lorencija, predstava Srpskog narodnog pozorišta „Smrt Ivana Iljiča“, po Tolstoju, u režiji Tomija Janežiča i predstava HNK iz Zagreba „Mi smo kraljevi a ne ljudi“ u režiji i koreografiji Matije Ferlina.
Suša je podsetila da je ovo „prvi Bitef bez selektora Jovana Ćirilova, ali će on svakako biti prisutan i kroz ime ovogodišnjeg izdanja: Uspomeni Jovana Ćirilova“.
„Ideja je ne samo da odamo počast Ćirilovu, koju on nesumnjivo zaslužuje, već i da se javnost podseti na čvrstu vezu između njega i onoga što smatramo dragocenim nasleđem Bitefa, koje nas sve obavezuje kada razmišljamo o budućnosti ovog festivala“, istakla je Suša.
Kako je dodala, „Jovanovo ime je mnogo više od imena čoveka koji nije više među nama, a tradicija koja se vezuje za to ime će, nadamo se, nastaviti da živi“.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com